Када резимирамо најважнија међународна политичка дешавања у 2021. години морамо нагласити да су се она као и 2020. године одвијала у сенци пандемије вируса Ковид 19.
Управо зато од те здравствене теме свакако треба започети анализу најважнијих спољнополитичких догађаја у претходној години.
Корона криза је током 2021. године престала да буде примарно здравственог питање, јер се све више говорило о њеним последицама на политичке и економске прилике у свету. Да ће глобална економска криза попримити шире размере и да је то нешто што ће обележити и 2022. годину сада је и више него јасно.
Хиљаде милијарди долара и евра које су САД и ЕУ, али и друге земље широм света, упумпале у своја тржишта оставило је очигледне последице по макро и микро економска кретања.
Раст цена најшире лепезе производа, од прехрамбених до грађевинског материјала, нешто је што представља очигледну последицу економске политике вођене на глобалном нивоу.
Свакако да се раст цена директно одражава на егзистенцију грађана, а када на то додамо хроничан страх од болести и затварања, зарад контроле пандемије, онда нам постаје јасно зашто је Корона вирус и даље геополитичко питање број један у свету.
Једноставно речено, последице пандемије су такве да се одражавају на све аспекте друштва, док је очувати стабилност сопствене државе постао највећи изазов за већину светских влада.
Наравно, никако не смемо заборавити ни Авганистан и америчко повлачење из те државе, а које је уздрмало међународне геополитичке односе. Свакако да је тај процес дуго планиран и да није дошао као последица ратног пораза америчких трупа од Талибана. Међутим, драматичан начин на који је све спроведено, уз саму чињеницу да САД за готово двадесет година свог присуства у Авганистану нису уништиле талибански покрет, значајно је уздрмао углед САД у свету.
Упркос претрпљеном снажном моралном ударцу у Авганистану, нови амерички председник Џо Бајден током јунске дипломатске турнеје на Старом континенту, послао је поруку да САД немају намеру да се повлаче.
Циљ нове америчке администрације јесте окупљање свих демократских земаља у борби против ауторитарних режима. Није тешко претпоставити да под тим појмом „ауторитарних“ амерички председник мисли на Кину и Русију. Бајден је на тај начин јасно изнео будућу америчку спољнополитичку агенду, чији циљ ће бити сузбијање утицаја Кине и Русије широм света.
Кина, са друге стране, продубљује своје везе са Русијом и све више појачава своју спољнополитичку реторику. Званични Пекинг тиме јасно ставља до знања „јастребовима у Вашингтону“ да се неће повлачити, већ ће ући у трку за глобалну доминацију. Самим тим, у претходној години били смо сведоци све јаснијег позиционирања глобалних сила на геополитичкој мапи света.
Кина и Русија са једне, а НАТО предвођен САД-ом са друге стране. Сада је јасно да ће то бити полазне основе за одмеравање снага у новој 2022. години.
Поред ове све очитије поделе у глобалним оквирима, на два моћна политичка савеза, још једну чињеницу из 2021. године морамо нагласити као посебно важну, а то је Зелена агенда. Питање заштите животне средине у овој години је уздигнуто на пијадестал најважније глобалне теме. Зелена агенда се намеће као нека врста идеологије XXI века. Наравно, без намере да потценимо важност ове теме, морамо нагласити да њена афирмација у 2021. години има дубоко политичке мотиве.
Економски развијеније земље света, окупљене око САД, искористиће питање заштите животне средине да под паролом смањења емисије штетних гасова успоравају економски раст својих опонената.
Кина, Русија, Индија и многе друге државе спадају у оне мање развијене земље чија привреда емитује већу количину штетних гасова. Самим тим, Зелена агенда и примена одлука са Конференције УН о климатским променама из Глазгову, директно ће се одразити на темпо њиховог даљег развоја.
Mожемо закључити да је свет у 2022. годину ушао јасно геополитички подељен и са новом идеолошком мантром базираном на питању екологије и заштите животне средине. Изазова ће бити на претек, а Украјина ће вероватно бити само прво место где ће велике силе „ломити копља“.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
