Осим пандемије корона вируса, са којом се готово две године суочава цео свет и енергетске кризе која је такође светских размера, земље региона у наредну годину улазе са теретом неуспешних кохабитација власти и политичким и институционалним кризама, а у наредну годину БиХ очекују Општи избори, а Црну Гору локални, можда и ванредни парламентарни, као и попис становништва који је требало да буде одржан у овој години.
Босна и Херцеговина у наредну годину улази са теретом догађаја из 2021.,након што је бивши високи представник Валентин Инцко практично последњег дана свог мандата, крајем јула ове године, искористио тзв. бонска овлашћења и под притиском Бошњака наметнуо измене Кривичног закона о забрани и санкционисању негирања догађаја у Сребреници јула 1995.
То је био окидач да Народна скупштина Републике Српске (НСРС) одлучи о повлачењу својих представника из државних институција БиХ, а 10. децембра и усвоји Закључке о враћању надлежности са државног нивоа на Српску за почетак у области правосуђа, војске и пореског система.
Додатни проблем у функционисању БиХ настао је наметањем немачког дипломате Кристијана Шмита за новог високог представника без одлуке Савета безбедности УН, због чега у Републици Српској он није признат.
Због свега овог, али и због тога што БиХ у наредној години очекују Општи избори, по свему судећи без промене Изборног закона, на чему инсистирају Хрвати, ову годину је у овој земљи обележила је изузетно жива дипломатска активност и покушај међународне заједнице, ЕУ и САД, да нађе решење за актуелну кризу, али, за сада, без успеха.
Осим што Република Српска инсистира на поштовању изворног Дејтонског споразума и враћању неких надлежности, из Бањалуке је политичком Сарајеву и међународној заједници послата јасна порука да ће се српски представници у државне институције вратити само уколико тзв. Инцков закон буде повучен.
Републици Српској и српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, који се залажу за решавање кризе дијалогом представника два ентитета, без присуства међународне заједнице, и ЕУ и САД прете санкцијама.
Догађаји у Сребреници јула 1995. и с тим у вези изјаве смењеног министра правде Владимира Лепосавића и усвајање Резолуције о Сребреници у црногорском парламенту којом се потврђује да се у том месту догодио „геноцид“, узроковали су политичку и институционалну кризу у Црној Гори.
Лепосавић је смењен на предлог премијера Здравка Кривокапића, због јавног изношења става којим је изразио резерву да се у Сребреници догодио геноцид.
На истој седници парламента, са четири посланичка гласа коалиције Црно на бијело Дритана Абазовића и уз подршку посланика опозиционе ДПС Мила Ђукановића, који су прекинули бојкот и вратили се у парламент изгласана је смене Лепосавића и Резолуција о Сребреници.
Револтирани овим одлукама посланици Демократског фронта су напустили парламент, уз најаву бојкота пленарних заседања, али и ускрачивања подршке Кривокапићевој влади, који у наредну годину, ипак, улази као председник извршне власти.
Кривокапићева влада није успела да организује попис становништва у овој години, па ће тај процес бити спроведен 2022., када ће бити одржани и локални избори у 13 црногорских општина, што, иначе, није у складу са европским стандардима да се попис одржава у изборној години.
Председник Мило Ђукановић је за почетак наредне године најавио одржавање ванредног конгреса ДПС на којем ће нови шеф странке први пут биран непосредно. Непосредни избор шефа ДПС-а подгорички медији доводе у везу са могућим одласком Ђукановића са позиције на којој је од 1998., а то би практично значило и да одустаје од поновне кандидатуре за још један председнички мандат на изборима 2023.
Не искључује се могућност да наредне године у Црној Гори буду одржани и превремени парламентарни избори с обзиром на то да су пропали сви покушаји реконструкције актуелне извршне власти, која себе сматра експертском, у коју би били укључени и политичари из странака парламентарне већине.
У Хрватској, чланици ЕУ политичку сцену обележило је јавно препуцавање председника и премијера Зорана Милановића и Андреја Пленковића и неких министара у актуелној влади, пре свега министром одбране Мариом Баножићем.
Размене увреда и непримерена реторика међу представницима тамошње власти су готово свакодневне, због чега су не ретко на мети аналитичара и медија, који углавном за Милановића иначе, социјалдемократу, тврде да је прешао на страну деснице.
Да кохабитације власти нема, указује и то да на релацији председник-премијер нема договора ни о избору амбасадора, ни о избору одређених личности на челним правосудним функцијама и функционисању безбедносних служби и Оружаних снага, па чак и у вези са мерама у борби против корона вируса.
Тема њихових јавних сукоба је и ситуација у БиХ, посебно Милановићеве изјаве о Сребреници, да има „геноцида и геноцида“ и да Сребреница не може бити као Јасеновац, па и о положају Хрвата у тој држави, али и куповина 12 борбених авиона од Француске типа Рафали.
У Хрватској је ове године одржан попис становништва, први пут су грађани могли да се самопопишу електронским путем, а званични резултати још нису саопштени.
Ни ове године Србима у Хрватској, посебно онима који живе у Вуковару, није враћено право на ћирилично писмо, јер градоначелник Иван Пенава сматра да се још нису стекли услови за то.
Није решено ни питање употребе усташког поклича „за дом спремни“ у јавном простору, што је веома учестала појава, посебно у време обележавања датума значајних за Хрватску из протеклог рата.
Хрватска у наредну годину улази и са проблемима у обнови земљотресом угроженог подручја Баније и Града Загреба, за коју се сматра да је преспора.
Северну Македонију очекује формирање нове владе након оставке Зорана Заева због лошег резултата његове СДСМ на локални изборима у октобру.
Влада Северне Македоније биће у техничком мандату до избора новог кабинета, па тако у наредну годину Северна Македонија улази без премијера, али и без отворених преговора о прикључењу ЕУ, због блокаде Бугарске која инсистира да званично Скопље призна повезаност бугарског и македонског језика и да промени неке интерпретације везано за историјске личности и датуме.
Бугарска блокада Северне Македоније дошла је готово непосредно након што је званично Скопље решило четворогодишњи спор са Грчком у вези са именом, након чега је примљена у НАТО, док је отварање преговора са ЕУ и даље на чекању.
Преузмите андроид апликацију.
