Између 60 и 70 одсто станова не купује се да би се у њима живело, већ се пазаре као инвестиција, наводи Ненад Гујаничић, финансијски аналитичар. У тој групи улагача су и прави инвестициони купци, који узимају некретнине да би их издавали, али и они које један консултант за улагање у непокретности назива шпекулантима.
На опкладу да цене некретнина неће наставити да расту ни највећи оптимиста не би уложио ни колико је довољно да се на бувљаку купи најјефтинија кућа за лутке. Можда једино она, од свих стамбених простора, није поскупела након што су прошле године, пошто нас је пандемија ковида-19 позатварала у куће и замрзнула привреду, савршено логично и савршено погрешно сви претпоставили да ће квадрат изгубити на вредности.
После таквог промашаја вероватно се ниједан познавалац прилика на тржишту некретнина, и да случајно мисли другачије, не би усудио да каже ишта друго осим да ће се цена квадрата и идуће године одржати на високом нивоу и да пад њене вредности није ни на видику.
Разлога да у то буду убеђени имају напретек, колико год да обичан грађанин с просечном српском платом не може да поверује да има икаквог резона у томе да вредност квадрата скаче упорно као да је последњи грумен злата на свету. Да нешто није у реду управо код нас, људи мисле чак и након што су чули да цена грађевинског материјала расте свуда у свету и да глобално ниске каматне стопе олакшавају дизање кредита. Они су јефтини и за инвестиције у осталим секторима, па ту не може лежати искључиво објашњење за то што се кредити овде углавном користе за некретнине, а не за нешто друго. Право питање је постоје ли у српској економији неке структурне слабости због којих се најпре улаже баш у станове.
На једну од тих слабости упућује још један парадокс домаћег тржишта некретнина, налик некој загонетки – шта је то чега има све више, али га увек подједнако недостаје. Одговор је станова у Србији. Упркос томе што се они годинама граде на све стране, све време опстаје процена да их фали између 70 000 и 100 000.
Преузмите андроид апликацију.
