Јапански тим научника најавио је да су на прагу вакцине која ће уништавати такозване „зомби“ ћелије чији број се увећава с годинама и које утичу на околне ћелије, што доводи до поремећаја повезаних са старењем, међу којима је и мања еластичност артерија.
Студија, коју је спровео професор Универзитета Јунтендо, Тору Минамино и његов тим, утврдила је да мишеви који су вакцинисани имају ниже нивое „зомби“ ћелија, односно остарелих ћелија, посебно у органима који су погођени кртошћу крвних судова.
„Можемо очекивати да ће вакцина бити примењива за лечење крутости артерија, дијабетеса и других болести повезаних са старењем“, наводи Минамино.
Остареле ћелије су престале да се деле, али нису умрле. Уместо тога, оне изазивају упалне процесе ослобађањем хемикалија које оштећују суседне здраве ћелије.
„Старе ћелије луче низ хемикалија који ометају функцију ткива“, рекао је у интервјуу др Салвадор Матип, шеф Лабораторије за механизме рака и старења Универзитета у Лестеру.
„Теоријски, ове старе ћелије ‘позивају’ имуни систем да их очисти, али то на крају не успе и ствара се хронична упала ниског нивоа, помешана са фиброзом“, објашњава др Матип.
Истраживачи су открили протеин који преовладава у старим ћелијама и код мишева и код људи. Развили су пептидну вакцину засновану на једној од аминокиселина протеина.
Вакцина индукује стварање антитела, која се везују за старе ћелије, а затим их елиминишу бела крвна зрнца која се залепе за антитела.
„Биолошки процес старења је веома сложен, стога је мало вероватно да ће га једна једина стратегија потпуно зауставити или преокренути. Међутим, вероватно постоји много начина да се то успори, а чишћење сенесцентних ћелија чини се једним од најлакших и потенцијално најефикаснијих“, сматра доктор.
У лабораторијском тестирању, Матип је открио да смањење нивоа сенесцентних ћелија продужава животни век мишева за 15 одсто. Други слични тестови, тврди он, утврдили су повећање од 35 одсто.
„Ово је веома интересантно питање око којег се још увек нисмо сложили. Неки верују да постоји ‘тврда’ граница трајања људског животног века (око 130 година је тренутна процена), док други сматрају да постоје теоријске претпоставке да бесмртност буде изводљив подухват“, напомиње др Матип.
„Још увек нисмо утврдили колико се живот може продужити и да ли постоји граница или не“. Међутим, како додаје професор, решење није далеко.
„Област истраживања метода борбе против старења напредује веома брзо. У последњој деценији било је много кључних открића. Особа која ће узети прву таблету против старења вероватно је већ рођена“, тврди доктор Салвадор Матип.
Преузмите андроид апликацију.
