Норич је један од најбоље очуваних средњовековних градова Енглеске. Налази се у источној Енглеској, административни је центар грофовије Норфолк, са око 135.000 становника. Од главног града, Лондона, дели га свега два сата вожње возом, док је од Новог Сада удаљен око 2200 км.
Норич је све до индустријске револуције био други највећи и најразвијенији град у Енглеској, после Лондона.
Са индустријском револуцијом, која га је заобишла, и убрзаним развојем Манчестера, Ливерпула и Бирмингема, овај градић губи на економском значају и позицији. Али управо то је и допринело да очува своје историјско наслеђе и дух старог времена до данашњих дана.
Попут Новог Сада, симбол града Норича је тврђава. На брду у самом центру града смештена је камена тврђава- замак, са које се пружа импозантан поглед на цео град.
Тврђава је саграђена око 1100. године, и служила је првобитно за смештај властеле. Касније, у 14. веку намена јој је промењена и постаје затвор са тамницама. Тек 1894. године добија данашњу намену, и постаје музеј.
Град красе 33 средњовековне цркве, али је најпознатија и најлепша свакако 900 година стара катедрала у срцу града. Ова катедрала представља једну од најочуванијих норманских грађевина на Енглеском тлу.
Катедралу грађену у романском стилу краси 96 метара висок торањ, свод осликан са преко 1000 средњовековних скулптура и највеће манастирске одаје у читавој Енглеској.
Норич представља диван спој историјског и модерног у једном, што се у пуном сјају може доживети шетњом кроз пешачку зону у његовом центру.
У шармантно повезаним уским улицама, са очуваним и задивљујућим примерима зграда и кућа богатих трговаца из неких давних времена, складно су се испреплетали бројни модерни кафићи и ресторани.
Посебно место заузима Брдо брестова, калдрмна брдовита улица, која вас води кроз историју овог градића.
Иако више не поседује ниједно брестово дрво, због своје лепоте представља можда најфотографисанији део Норича.
Једна од најстаријих и најпознатијих тржница на отвореном у Енглеској налази се управо овде.
Market је препознатљив по пругастим крововима киоска, испод којих се продаје готово све – од воћа, поврћа и других прехрамбених производа, до одеће, и наравно брзе хране.
Локалци тврде да је неизоставни део посете тржници дегустација чипса, који се продаје у корнетима, обилно посољеног и преливеног сирћетом, уз који одлично иде – наравно пиво.
Овај град је и истакнут културни и универзитетски центар источне Енглеске.
Поред бројних музеја и галерија које га красе, у њему се налази и једна од највећих јавних библиотека у Енглеској, уједно и понос Норича – Forum.
Вероватно је и то један од разлога зашто је ово први енглески град проглашен за Унесков град књижевности.
Норич је и седиште Универзитета Источне Англије, на којем је дипломирао и Нобеловац Казуо Ишигуру, добитник ове награде за књижевност 2017. године.
Универзитет поседује одлично развијен кампус, у оквиру којег се налази и Центар за визуелне уметности.
Како су повезани Нови Сад и Норич?
Иако први подаци о међусобној сарадњи градова датирају из 1960. године, за братимљење Новог Сада и Норича заслужно је Друштво пријатељства Норфолк/Норич – Нови Сад, основано 1985. године.
Организованим посетама, разменама ученика и наставника, концертима и пружањем несебичне помоћи, удружење је још више приближило градове и допринело формализовању сарадње два града 1989. године, када је потписана Повеља о братимљењу.
Најзаслужнији чланови овог удружења свакако су грађани Норича, брачни пар Питер и Дајана Бекли.
Беклијеви су из Норича допремали хуманитарну помоћ Црвеном крсту Новог Сада, штићеницима Дома у Ветернику, доносили су медицински и санитетски материјал за здравствене установе на нивоу Града, као и специјална помагала за Школу за основно и средње образовање „Милан Петровић“.
Чак и за време деведесетих година прошлог века, док су многи одлазили одавде, они нису посустали и својим комбијем су долазили за Нови Сад, носећи помоћ.
Због свега учињеног, са жељом да искаже захвалност, Град Нови Сад је 1993. године прогласио Питера и Дајану Бекли почасним грађанима.
Корак више начињен је 2020. године, када је Скупштина Града Новог Сада одлучила да продужетак Улице сунчаног кеја, као наставак шеталишта, добије име Улица Дајане Бекли, по преминулој хуманитарки и почасној грађанки нашег града.
Чврсте међусобне везе грађана два града, приближиле су градове и до данашњег дана у многим областима остварена је врло плодоносна сарадња братских градова.
Будући да су и Норич и Нови Сад смештени на плодном земљишту, са развијеном прехрамбеном индустријом, развила се успешна сарадња Института за ратарство и повртарство и института John Innes из Норича.
Сарадњу су остварили и ватрогасна удружења братских градова, која реализују и узајамне обуке.
С обзиром да су оба братска града и културни центри, сарадњу су остварили и музичари и уметници из Новог Сада и Норича.
Уметници из оба града излагали су своје фотографије и радове у братском граду. Познато је да су групе из Норича наступале годинама на EXIT фестивалу.
Посебно је значајно поменути сарадњу музичких школа из братских градова, које успешно сарађују кроз програме размене ученика и наставника, и организовање заједничких пројеката и концерата.
Кроз ову сарадњу, повезале су се и Екуменска организација и норичке цркве.
Чланови Друштва пријатељства братских градова су знали колико Новосађанима значе мостови, и какву симболику они за нас имају.
На њихову иницијативу, у Норичу је 2001. године изграђен Мост пријатељства, који носи име Нови Сад.
Овај пешачко- бициклистички мост, постављен преко реке Венсум, израђен је по узору на наш Мост слободе, и прави је доказ блискости два града и њихових грађана.
Нови Сад, поред свог моста, у Норичу има и своју башту, у порти једне норичке катедрале.
Много је тога заједничко за братске градове, од градских симбола, до богате историје и наслеђа, као и културно- уметничког и универзитетског живота и развоја.
Из свега тога треба издвојити оно што се небројано пута могло чути приликом узајамних сусрета грађана из братских градова, а то је непроцењив осећај да се у братском граду осећају као код своје куће.
Преузмите андроид апликацију.
