Професор Правног факултета Владан Петров апеловао је на грађане да не подлежу дезинформацијама да је гласањем на референдуму могуће мењати Устав ван области правосуђа и нагласио да није добро што се у медијима могу чути и реакције стручњака на нека решења која годинама нису актуелна.
Петров је подсетио да је кренула озбиљна кампања за референдум заказан за 16. јануар и тим поводом указао на потребу да се и из медија чују објективне информације на основу којих ће грађани донети одлуку.
У циљу објективног информисања, које је кључно да би грађани донели одлуку о изласку на референдум, како би знали о чему ће гласати и како би им омогућили да донесу одлуку хоће ли или неће изаћи и ако изађу да ли ће гласати за или против, Петров је замолио све колеге, стручњаке, који су против амандмана да пронађу актуелни текст по којем ће се гласати и да се о њему разговара.
Нагласио је, да у циљу објективног информисања грађани у наредим данима могу да очекују да ће на кућне адресе добити информације које су кључне промене Устава, и да се оне односе искључиво на део о правосуђу.
„Апелујем на грађане да не подлежу дезинформација, да је могуће мењати Устав у неком другом делу осим оног који се односи на правосуђе. Нема промене устава у делу о Косову и Метохији или било ком другом“, рекао је он и нагласио да је за грађане важно да слушају струку и науку али и да обрате пажњу и да знају да има и оних стручњака који се претходних дана ставили у функцију актуелне политике.
Упозорио је да се дешава да поједини стручњаци коментаришу текстове који не постоје, говоре о решењима која су давно престала актуелна, о решењима која су била актуелна 2018. године.
„Налазимо се у 2021. имамо акт о промени Устава који је парламент усвојио пре двадесетак дана. Грађани, ако имају било какву сумњу, или не верују ономе што чују у медијима, на сајту парламента могу да прочитају акт о промени правосуђа у целости и виде које су то кључне промене које се тичу независности, одговорнијег и ефикаснијег правосуђа“, рекао је професор Петров за Танјуг.
Петров је оценио да би било добро да се у наредним данима спроведе објективнија кампања тако што ће се организовати емисије у дијалошкој форми у којима ће учествовати и они за уставне амандмане и они против уставних решења.
Додао да жали што има утисак да они који су против уставних решења, ако не долазе из сфере политике нису спремни да изађу на црту „нама који смо писали уставне амандмане и који смо спремни да их бранимо и објаснимо зашто је вредно да овај пута гласају ‘за'“.
Подсетио је да нема дилеме да су уставни амандмани о којима грађани треба да гласају услов за даље евроинтеграције, али да то није кључни разлог за заокурживање „за“ већ зато што у том делу Устава имамо лош текст који не омогућава независно, одговорно и ефикасно правосуђе у довољној мери. Додао је да имамо текст који не спречава политизацију правосуђа.
„Предложени уставни амандмани отварају пут ка таквом деполитизованом правосуђу. Грађани треба да верују да ће након референдума бити створени услови да добијемо правосуђе каво више желе, које ће омогућити, ефикаснију и заштиту људских права“, рекао је професор.
Да ли ће и како резултат референдума утицати на европске интеграције?
Преузмите андроид апликацију.
