Уручење постхумне Награде за животно дело “Добричин прстен” за 2021. годину, породици преминулог глумца Милана Ланета Гутовића, одржано је данас у предворју Велике сцене “Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта (ЈДП).
Додела престижне награде реализована је у организацији Удружења драмских уметника Србије (УДУС).
Истакнути глумац Војислав Воја Брајовић као председник УДУС-а подсетио је на чињеницу да је Милан Гутовић био један од првих тзв. „Бојанових беба“, односно међу првим глумцима са Академије – ФДУ које је у ЈДП довео чувени позоришни редитељ и уметнички руководилац овог театра Бојан Ступица.
Од тада ЈДП увек даје шансу младим глумцима и другим драмским уметницима, додао је Брајовић.
„Окупили смо се у ова невремена данас да се одужимо нашем великану за његов дар, убитачни сарказам, његову памет и бескрајну духовитост“, изјавио је председник УДУС-а.
Онда се подсетио како је о глумачком трајању говорио својевремено Гутовић.
„Заправо не трајем ја, већ трајете ви, као публика. Докле год траје ваш укус, дотле трајем и ја. Када ви одлучите да промените ваш укус, онда ни ја више нећу трајати“, присетио се Брајовић става свог преминулог колеге.
Милан Лане Гутовић (1946 – 2021) био је српски и југословенски глумац, чија је каријера готово подједнако била успешна на филму, телевизији и у позоришту.
Брајовић је истакао да је Гутовић био особењак у тој мери да данас да је жив и здрав, највероватније не би ни дошао да прими ову награду, већ би послао неког од своје четворо деце.
„Сва срећа па данас има ко да прими ову награду, ту су му деца Милица, Невена, Спасоје и Јанко. Са поносом ћемо се сећати нашег лауреата, који је обележио успех многих позоришта, као што је Народно, ЈДП, Атеље 212 и пружио је велики допринос култури наше земље“, нагласио је Брајовић и прочитао кратку песму глумца Љубивоја Бандовића, посвећена Гутовићу.
„Све натенане. Увек са стране. К’о неки агент за боље дане. Говори мало, а много ту стане. Исмева мане. Зна и да лане. На шарлатане. И полутане. И само нестане. Да душом дане. Јер гужва је у Алеји за великане“, изрецитована је песма, написана уочи изненадне смрти глумца, који нас је напустио 25. августа ове године.
Последња позоришна улога му је била управо на сцени ЈДП, у комаду „Путујуће позориште Шопаловић“ Љубомира Симовића, у режији Јагоша Марковића, где му је партнер био Љубомир Бандовић.
Награду „Добричин прстен“ деци Гутовића је уручио претходни лауреат 2020. Хаџи Петар Божовић.
„У тој песми колеге Бандовића налази се све што бих ја имао да кажем о нашем Ланету. Има ли било шта лепше од те песме?“, упитао је добитник 33. награде.
„Осећам неку пријатну нелагоду данас. Прати ме његов загонетни осмех који је носио све тајне света, лепоту и пролазност. Наш велики, непоновљиви Лане, Ланушка“, са сетом је причао Божовић.
Он је рекао да је био диван осећај припадати тој глумачкој класи, мада је он био млађи, али су се сви студенти глуме дружили и били заједно ван предавања.
Истакао је његове маестралне улоге у комадима Бранислава Нушића – „Госпођа министарка“ на почетку каријере и касније баш на позорници ЈДП „Пучина“, која се сада игра у новој верзији.
„Није Лане био велики, већ грандиозан глумац“, закључио је Божовић.
Милан Гутовић је 34. лауреат овог високог сталешког признања.
Награда “Добричин прстен” се састоји од златне копије прстена Добрице Милутиновића (израда Златаре Јокић, Београд) и од уникатне осликане дипломе на пергаменту – рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића.
Глумачка Награда Добричин прстен за животно дело је најзначајније глумачко признање у нашој земљи, установљена још 1980. године.
Ћерка Милана Гутовића – Милица је прочитала забелешку свог оца пред крај живота.
„Ако сте икад хтели нешто да ме питате, а нисте, и немојте. Поред кревета већ годинама ми је столица и на њој уредно послагане ствари. Црно одело, кожне ципеле, црни шешир. Никада га нисам обукао. И ако икада у свој овој ноћи одлучим да одем, да онда одем као господин“, записао је глумац.
Гутовић је током каријере добио многе значајне награде – статуету Ћуран, Стеријину награду, награду “Зоран Радмиловић”, Нусисћеву награду за животно дело глумцу комичару (2005), “Цар Константин”, „Раша Плаовић”, „Златни ћуран“.
Последње две деценије играо је свој „Кабаре”, са којим је гостовао широм света.
Вратио се у Југословенско драмско позориште где је од 2020. године имао улогу у драми „Путујуће позориште Шопаловић”.
До краја живота је и даље играо актуелне представе као што је “Украђена личност” (Академија 28), “Сумрак богова” (БДП), “Шупљи камен” (Театар Вук), “Арзамас” и “Вечера будала” (обе у Звездара театру), а био је у подели и пробама за комад “Зелена чоја Монтенегра” (БДП).
Последњу улогу на филму остварио је у новом пројекту Душана Ковачевића – “Није лоше бити човек”, који се приказује у домаћим биоскопима.
Преузмите андроид апликацију.
