Грађанима који су добили правоснажно решење Агенције за реституцију о обештећењу за одузету имовину, 31. марта следеће године биће исплаћена аконтација за 2022. годину, и у ту сврху је већ обезбеђено осам милиона евра, изјавио је данас за Танјуг директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.
Он је додао да ће исплата обвезница почети од 2023. године и да ће се оне исплаћивати на период од пет, десет и дванаест година.
„Процену имовине врши Пореска управа и те цифре су апсолутно реалне и одговарајуће. Они то раде изузетно квалитетно и ефикасно, осим ретких изузетака, а грађани ће добити 15 одсто од процењене вредности одузете имовине“, истакао је директор Агенције за реституцију.
Што се тиче враћања имовине у натури, Секулић каже да је ту посао у завршној фази.
„Вратили смо 560.000 квадрата стамбеног и пословног простора, преко 82.000 хектара пољопривредног земљишта и преко 500 хектара тако да у наредних пар година очекујемо да се враћање имовине у натури заврши, са изузетком пољопривредног земљишта које ће трајати нешто дуже“, рекао је Секулић.
На питање да прокоментарише то што је висина обештећења по предмету ограничена на 500.000 евра, као и да неки одбијају да прихвате тај износ као надокнаду, Секулић истиче да када је реституција у питању грађани морају да буду реални.
„Реституција није обавезна. Не постоји ниједан европски и светски документ који неку државу приморава да уради реституцију. У складу са тим, свака држава ради онако како сматра да треба, наравно у складу са реалним могућностима. Тако се и ради“, каже Секулић и додаје да неке државе, попут Пољске, никада нису реализовале реституцију.
„Србија има најшири обим враћања, колико је могуће вратити“, оценио је Секулић.
На питање шта ће бити са земљиштем на коме су изграђени објекти после предатог захтева за реституцију, Секулић каже да Агенција признаје стање на дан 5. 10. 2011. године без обзира да ли је онај ко је градио имао или није имао дозволу за то.
„Закон је ту јасан и није дозвољено ником да насилно мења стање на терену. Ако се неко дрзнуо да уђе у подручје незаконитих радњи он ће за то да одговара и материјално и кривично“, нагласио је Секулић.
Он истиче да ако је изградња, па макар и без дозволе, почела пре 5.10.2011. а инвеститор је накнадно затражио дозволу, Агенција замрзава предмет до окончања поступка легализације.
На питање о начину на које је коришћена имовина одузета од грађана и предузећа, Секулић каже да је било оне која се користила у праве сврхе – за школе, болнице, изградњу инфраструктурних објеката, али да је, после распада бивше СФЈР та имовина најчешће била предмет узурпације разних моћника у координацији са носиоцима власти на локалу.
„То није никаква тајна. С тим се стално сусрећемо и то је створило велику фрустрацију код људи“, закључио је Секулић.
Преузмите андроид апликацију.
