Стандард грађана у Хрватској био је у пандемијској 2020. години приближно за трећину нижи од просека у Европској унији, а лошији је само у Бугарској, показује данас објављени извештај Еуростата.
Еуростат мери стандард стварном индивидуалном потрошњом по становнику, која показује колико су добара и услуга појединци конзумирали, било да су за њих плаћали сами или су трошак сносиле државе односно невладине организације, напомињу у европској статистичкој канцеларији.
Стварна индивидуална потрошња (СИП) по становнику исказана је стандардом куповне моћи, вештачком валутом која елиминише разлике у ценама међу земљама.
У 2020. највиши је стандард, исказан стварном индивидуалном потрошњом по становнику, забележен у Луксембургу, за 45 посто већи од просека Европске уније, према најновијој процени Еуростата коју преноси Танјуг.
Следе Немачка и Данска, где је био за 24 односно 22 посто већи од просека, а близу су и Холандија и Аустрија, где се кретао на 17 односно 16 посто изнад европског просека.
Најближи су просеку по стварној индивидуалној потрошњи по становнику у 2020. били Кипар, Италија и Литванија, где је стандард био нижи за око четири одсто од просечног на нивоу Уније.
У Ирској је био за 10 процената испод, а у Француској исто толико изнад просека.
Преузмите андроид апликацију.
