Временом смо сведочили разним променама у нашем граду. Мирно стојимо и посматрамо како су стари занати дочекали дубоку старост и сада полако умиру.
Некада су људи живели спорије, те имали више времена да се посвете нечему. Када се посветиш уложиш љубав, када радиш с љубављу у стању си сатима да се занимаш и исправљаш и најситније детаље, а још ако си из Новог Сада, подразумева се да си детаљан и тврдоглав.
Отуда успех! Отуда су Нови Сад и његова околина познати као места из којих потичу најфинија занатска пива, вина и ракије.
Поред огромне посвећености, успех осигуравају и други фактори попут повољне географске локације која нам је обезбедила велики број родних њива и винограда којима смо обасути са свих страна.
Данас ћемо вам писати о ракији, те чињеници да на територији Новог Сада, вероватно, не постоји ни један дом у коме не стоји барем једна флаша домаће ракије која чека посебну прилику да буде употребљена.
Некада се знало, домаћин скоро сваког новосадског газдинства је, барем једном у току године, остављао све своје обавезе и уживао стварајући најдивније укусе најпознатијег српског бренда – ракије.
Свака кућа је имала свој казан, а потражња за истима била је толико велика да је улица Јована Суботића на Телепу проглашена “казанџијском улицом“ због великог броја казанџијских радионица које су се налазиле згуране једна уз другу.
Нови Сад данас има само две казанџијске радионице које, углавном, производе казане капацитета од 350 до 750 литара, тачније, казане намењене мини дестилеријама широм Србије, јер ретко ко од савремених суграђана данас има времена да се бави печењем домаће ракије у малим количинама.
Ипак, они који је и даље пеку, свесни су да је вредност непроцењива.
View this post on Instagram
Често можете видети нашег домаћина како на неки рођендан, крштење или било какво славље које укључује поклоне, доноси флашу домаће ракије. Странцима би се то, вероватно, учинило чудно, а на крају би се, можда, чак и увредили јер гост није био у стању да купи пристојан поклон већ доноси неку стару флашу.
Међутим, сви прави Новосађани знају, да ти је онај ко ти донесе флашу домаће, породичне, ракије, донео оно што сматра највреднијим из своје куће.
Уколико сте мислили да се ракија дели према укусу воћа од којег је потекла, преварили сте се.
Прва и основна подела ракије је на ону која се пије у посебним приликама (искључиво на венчањима и крштењима), ону која се отвара када дођу гости, те ону која се носи на поклон када се негде иде.
Занимљиво је, да иако се сваке године понавља идентичан поступак, укус овог пића никада не буде исти. Зато се каже да “онај који ју је пекао“ пошто увек усади делић свог расположења у укус који настаје, пре него што се баци на посао мора да буде добро растерећен и весео.
Поред тога што се пије, ракија се и прави у друштву. То је, можда и, суштинска разлика између настанка овог и свих других алкохолних пића на свету.
Када се удружи неколико способних људи, њихов труд и позитивна енергија, немогуће је да крајњи производ не буде феноменалан.
Јединствена ракија је она чије је порекло аутентично. Иако је наша земља трећа у свету по производњи шљиве, те је најзаступљенија ракија код нас шљивовица, она већ дуго времена има озбиљну конкуренцију на тржишту.
У потрази за другачијом нотом која ће је учинити посебном, занатлије су се досетиле разних алтернатива како би “зачинили“ свој крајњи производ…
Тако, све чешће, на столовима новосадских занатлија можете бити понуђени са чашицом домаће ракије са примесама злата, уз разуме се, неизбежну реченицу: “Овакву још ниси пробао!“
View this post on Instagram
Од укуса, поред традиционалне шљивовице, највише се пију и праве виљамовка, дуња и кајсија, мада… било које воће из дворишта које може да се ферментише у казану, може да послужи за печење неког новог укуса.
Нови Сад, такође, организује и разне фестивале посвећене овом “светом“ пићу. Тако је на “Штранду“ пре само неколико месеци одржана и манифестација “Српска ракија“ где је презентован широк спектар од преко 20 врста.
Било како било, печење ракије, за оне који га и даље практикују у нашем граду, представља посебну традицију која окупља породицу, пријатеље и комшије.
Ракија није искључиво новосадско пиће. Добру ракију можете пронаћи у свим деловима како Србије, тако и Републике Српске, али је у сваком крају прављена на неки њему својствен начин, те се самим тим може узети за својеручни потпис града из кога потиче.
Преузмите андроид апликацију.
