Настанак Фрушкогорске улице уско је везан за настанак кварта Лиман у Новом Саду.
Историјат овог кварта је подужи, а први пут се спомиње 1764. године као Велики Лиман, који је делом био и на територији данашњег насеља. Простирао се од Футошке шуме, све до улица Алексе Шантића, Ласла Гала и Железничке.
Са санацијом Лимана почело се 1922. године. На простору иза железничког насипа и пруге која се некада простирала целом дужином данашњег Булевара цара Лазара, градска управа је у међуратном периоду јефтино делила плацеве за изградњу кућа.
То су биле претежно приземне куће са пространим двориштима и баштама. Грађани су се водом снабдевали из неколико јавних чесми, канализација није постојала, а опасност од подземних вода била је стална.
Упркос тим невољама, насеље се ширило, а број становника достигао је око 2.600. Основна саобраћајница у насељу била је Фрушкогорска улица, која води на и данас популарно купалиште Штранд.
Некада је била једина веза житеља овог кварта са остатком града, који је пругом на долми био одвојен од остатка Новог Сада, све до измештања станице и фабрика, те изградње Спенса, и представљао је свет за себе.
Фрушкогорска улица је почињала чим бисте прошли подвожњак, који је пресецао терен фабрике „Новкабел”, са десне стране указали би вам се игралиште „Новосадског атлетског клуба”, парк, бунар, који и данас постоји као чесма поред Спенса, и барака у којој је био Културни центар Новог Сада.
Од Полоја до Штранда
Крајем 19. века, у време када је градоначелник Новог Сада био Стеван Пеција Поповић, уређена је плажа на Дунаву – популарни Штранд. Ова плажа данас се сматра за једну од најуређенијих на целом току Дунава.
На месту где се данас налази Штранд, дуго година локално становништво је појило стоку, па се и само место звало Полој.
Истовремено, за слабије пливаче уређено је посебно ограђено купалиште „Швимшул“.
„Трчикина“ траса
Електрични трамваји на новосадским улицама појавили су се 30. септембра 1911. године, када су заменили омнибусе које су вукли коњи.
Када је први пројурио њиховим градом многи Новосађани у чуду су гледали кола жуте боје, а мештани околних места често су свраћали до града тек да би се у њима провозали.
Од 1924. до 1937. године, овом улицом је у летњој сезони саобраћао мали воз звани „Tрчика“.
Трчика је биo посебно популаран, њега су волеле генерације Новосађана, посебно зато што је из центра саобраћао право до Штранда, главног градског купалишта и Дунава.
Траса је била релативно кратка (1.430 метара): протезала се од трафике „Бристол”, касније „Сидра”, а сада маркета „Арома” у Железничкој улици, затим Сремском, испод пруге, па дуж канала у Фрушкогорској улици до Штранда.
У архивама града остаће записано да су грађани чак тражили да се Трчика укине, јер је био превише брз за тадашње прилике, па су врло често страдале гуске, а једном приликом настрадао је и локални продавац новина.
После се због јефтине нафте прешло на модерне аутобусе, а Трчика је истиснут из саобраћаја 1958. године.
Модеран развој Фрушкогорске улице
Фрушкогорска улица дуго је задржала свој изглед, све до почетка изградње модерних вишеспратница на Лиману I и Лиману II. Она данас представља „границу“ између ова два новосадска кварта.
На западној, десној страни улице биле су старе, робусне тополе, а уз саму улицу низале су се приземне куће са баштама.
Данас су приземне куће и двоспратне чиновничке виле замениле вишеспратнице. На почетку Фрушкогорске улице са једне стране налазе се куле са по 16 спратова, симбол модерне градње и просперитета 1970-их.
Преко пута кула налази се зграда Научно-технолошког парка, место научноистраживачког рада, развоја и примене нових технологија.
На крају улице, код аутобуске окретнице налази се стадион фудбалског клуба Кабел, основаног 1932. године као клуб радника Новосадске фабрике кабела.
Преко пута стадиона ФК Кабел налази се дом за стара и немоћна лица „Оаза“.
Пошто води право до градског купалишта Штранд, ова улица посебно оживи у току летњих месеци, када се велики број људи слију у њу, на путу да се расхлади у Дунаву.
Уколико огладните, на располагању вам је неколико ресторана. Ресторан италијанске кухиње „Tratoria Vapene“, ресторан домаћих специјалитета „Мали Ниш“, кинески ресторан „Њи Хао“ („Ni Hao“) и ресторан „Беза“. Такође, на углу са Улицом Јиричековом налази се рибарница „Fish & Grill“ која и услужно пече рибу, па цела улица понекад „замирише“.
Осим ресторана, да презалогајите „с ногу“, на располагању су вам пекаре „Крости“ и „Чаролија пецива“, као и неколико продавница здраве хране.
За „чашицу разговора“ ту су кафићи „Чаролија“, „Бициклана“ и култни лимански паб „Ташта“.
Сладолед код Џафера
Прича о овој улици не може се завршити, а да се не помене сладолеџијска радња код Џафера, својеврсни новосадски топоним, која се на том месту налази од 1979. године.
Остаће забележено да су почетком осамдесетих година имали увече и по две – три хиљаде посетилаца, које је дословно полиција морала да растерује.
Оно по чему је познат сладолед код Џафера је, осим што је био и остао домаћи, без вештачких адитива, пријатна и комшијска атмосфера.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
