У просторијама „Просвјете“ у Загребу 2. децембра представљене су богате активности Архива Војводине. Делегација Архива, на челу сa директором Небојшом Кузмановићем, домаћинима је поклонила велик број књига чији су издавачи.
Госте из Новог Сада поздравио је председник „Просвјете“ Миле Радовић, истичући богату сарадњу „Просвјете“ са научним и културним институцијама у Србији и Војводини.
„Искуства Архива моћи ћемо применити у нашем раду“, рекао је Радовић.
Кузмановић је говорио о историјату Архива основаног 1926. године и његовом пресељењу 1988. у реновирану зграду која је почетком века изграђена као затвор.
„Многи су ме Новосађани питали где радим, па сам им морао објашњавати да се ради о згради бившег затвора поред Рибље пијаце. Зато сам настојао да нас препознају, не по локацији, него по оном што радимо и по огромном значењу Архива који је други по величини и значају у Србији са око 70 запослених. Имамо милионе докумената, од којих су најстарији из 13. века, које чувамо, конзервирамо, дигитализујемо и чинимо их видљивијим и доступнијим јавности. Издали смо и репринт часописа „Књижевни југ“ који су 1918. и 1919. уређивали Иво Андрић, Мирослав Крлежа, Густав Крклец и Милош Црњански, а заједно са СНВ-ом и Архивом Срба у Хрватској издали смо књигу „Гудовац 1941. пут злочина“ – рекао је Кузмановић.
Архив је радио и на документима везаним уз попис жртава у Срему од 1941. до 1945. године, односно подручју од Осијека, Клисе и Винковаца до Земуна дошавши до цифре од 41.100 што је за око 5.000 више од цифре с којим се до тада баратало.
Архив располаже са око 7.300 метара грађе расподељене у око 570 фондова
Архивска саветница Љиљана Дожић говорила је о делатностима Архива и његовој организацији, истичући да Архив располаже са око 7.300 метара грађе расподељене у око 570 фондова.
„Располажемо и с обиљем грађе везаном уз историју Срба у Хрватској, укључујући и записе о унијаћењу православног становништа уз подршку аустријске војске и државе у 18. веку о чему говоре записи о манастиру Марча“, рекла је.
Архиватор Мирослав Јаћимовић говорио је о сређивању и обради новије архивске грађе, подсетивши да је након 1921. формирана Сремска област са седиштем у Вуковару која је обухватала и насеља изван данашње Војводине.
„Мото Архива је отвореност, доступност, сећање и идентитет“ – рекла је архиватор Ивана Гојковић говорећи о издавачкој делатност и раду одељења за дигитализацију, са којом се кренуло од 2005. године и у оквиру које су дигитализоване збирке карата и планова, повеље и дипломе, литографије аустријских војника од 1620. до 1860. године, катастарске књиге и остало.
„Заједно са Архивом Београда дигитализовали смо преко 16.000 матичних књига рођених, венчаних и умрлих из свих цркава са подручја 481 насеља с подручја Војводине, али и Хрватске, Румуније и Мађарске, а дигитализовали смо и документе Комисије за утврђивања злочина окупатора и њихових помагача“ – казала је.
О свим изазовима конзервације и рестаурације архивске грађе, односно како од згужване и распаднуте хрпе папира направити читљиви документ, преко Zoom-а је говорила Вишња Николић.
Сaрадња са сродним установама у Србији и Хрватској
Кузмановића смо питали о свим аспектима сaрадње са сродним установама у Србији и Хрватској.
„Сарађујемо са архивима у Загребу и Ријеци, као и са Архивом Срба у Хрватској. Након Загреба идемо у Ријеку где ћемо обићи тамошњи архив и „Просвјету“, а враћамо се преко Вуковара где ћемо предати рестаурирану матичну књигу из тамошње цркве“ – рекао је и указао на добру сарадњу са архивом у Вуковару.
„У Србији сарађујемо са архивима у Београду, Нишу и другим местима. Ове јесени смо у 27 градова представили наш рад и издања. У задњих неколико година издали смо преко сто наслова, а ове године 25. Осим тога, прошли смо све тендере за издавање сабраних дела Дејана Медаковића, Василија Крестића и Милорада Екмечића“ – рекао нам је директор Архива.
Љиљана Дожић објаснила је да Архив није профитна установа, па наслове које су издали не могу продавати него поклањати.
„А како би наша издање била што доступнија, имамо их у дигиталном облику који се могу бесплатно преузети“, рекла је и указала да су матичне књиге које у Архиву сређују и дигитализују заправо „други примјерци“.
Парохије су водиле матичне књиге, при чему је једна остајала у цркви, а друга је предавана држави, односно жупанијама на подручју Јужне Угарске, па је тако остала на располагању Архиву. Након представљања Радовић је гостима за поклон уручио „Просвјетина“ издања књига.
Преузмите андроид апликацију.