Архимандрит Стефан открива седам тема о којима никад не треба причати.
У времену када речи преплављују свет, када мисли непрестано одјекују са друштвених мрежа, телевизијских екрана и из неумерених разговора, чини се да заборављамо једну од најдубљих истина коју су кроз векове понављали сви велики умови: “Говор је сребро, а ћутање злато.”
У православљу ћутање заузима посебно место. Оно није пуко одсуство говора, већ унутрашње сабрање, простор сусрета са Богом.
Многи велики подвижници и светитељи практиковали су молитвено ћутање – не као бег од света, већ као начин да се свет сагледа дубље и јасније. Исихазам, правац унутар православне духовности, заснива се управо на ћутању и непрестаној молитви, као путевима ка преображају душе.
Један од савремених духовника, архимандрит Стефан Анагностопулос, у том духу издваја седам ствари о којима никада не треба говорити, показујући да ћутање није слабост, већ знак духовне зрелости:
ПРВО што треба држати у тајности јесу сопствени далекосежни планови. Ништа не говорите све док се они не испуне. Многе од наших замисли не само да нису идеалне, већ имају огроман број слабих места, по којима је веома лако ударити и све разрушити.
ДРУГА СТВАР коју не треба разглашавати је сопствена доброта. Добро дело је права реткост у данашњем свету и управо зато га треба чувати као зеницу ока. Не хвалите се добрим делима. Гордост ће то одмах увидети и потрти све то добро које је дошло као резултат доброчинства.
ТРЕЋА СТВАР коју не треба разглашавати ни налево ни надесно – то је сопствени аскетизам: уздржавање од хране, сна итд. Физичка аскеза доноси корист само ако има, између осталог, и осећајну димензију.
ЧЕТВРТО о чему треба ћутати јесу сопствена храброст и хероизам. Неког сналазе спољашња, неког унутрашња искушења. Спољашња искушења су видљива, због чега људи за њих добијају награде. Но, победу унутрашњих искушења нико не примећује, због чега се за њих никаква награда и не добија.
ПЕТО о чему не треба говорити јесте духовно знање. Духовна знања имају разне нивое и треба их откривати тек по достизању одређеног нивоа чистоте спознаје. Основна грешка почетника, као носиоца истине, јесте жеља да се подели велико духовно знање, које уместо да донесе добро човеку, само га још више упетљава, па чак и плаши.
ШЕСТО што не треба посебно делити са другима јесте прича о конфликтима у својој кући и генерално о свом породичном животу. Запамтите: што мање будете говорили о проблемима у вашој породици, утолико ће она бити јача и стабилнија. Спорење ослобађа од негативних емоција које су нагомилане у процесу комуникације (заједничког живота).
СЕДМО о чему не треба говорити јесу ружне речи које сте чули од некога. На улици можете да упрљате ципеле, а можете да упрљате и душу. А човек који, дошавши кући, препричава све што је чуо од неког глупака на улици, ничим се не разликује од човека који је ушао у кућу и није изуо блатњаве ципеле.
Преузмите андроид апликацију.
