Поред тражења зеца, фарбања и куцања јајима, много обичаја везује се за период једног од најрадоснијих празника – Васкрса.
Цео циклус Васкршњих обреда испуњен је разним обичајима, веровањима и праксама, а Саша Срећковић, музејски саветник из Етнографског музеја у Београду, говорио је за НС Уживо о томе колико су се стари обичаји одржали до данас, а који од њих су карактеристични за Нови Сад и околину
Црвено јаје потопити у босиљак
„На сам васкршњи дан, од раног јутра неначетом водом се треба умити, или оном водом где је било црвено ускршње јаје потопљено у босиљак. Укућани су се том водом умивали, а деци је црвено јаје трљано од образе како би била здрава и румена током године. Та симболика огледа се у црвеној боји која представља добро физичко стање и блаженство. Знамо да у тим обичајима, који имају хришћански слој, да су се у њима очувала стара веровања док још увек нису примили хришћанство. Ту мислим на обреде који су се одржавали како би се поспешила плодност или да би се заштитили од злих сила“ – истиче Срећковић.
Тог дана, сви који су постили седам недеља, мрсте се јајима, а традиционално туцање јајима одржало се све до данас, иако у мало измењеном издању. Пред васкршњи ручак укућане очекује богата трапеза, а оно чему се најмлађи највише радују јесте даривање, односно у народу познато као тражење зеца.
„Тај обичај тражења зеца највероватније је дошао код нас из старе германске културе, односно из Средње Европе и он је присутнији у Војводини. Многе традиције су се изгубиле, не само код нас, него и у свету. Разлог томе је потпуно другачији начин живота, јер основна карактеристика тих обичаја је њихово магијско деловање како би натприродне силе учиниле нешто у нашу корист. Такав начин размишљања је потиснут, јер данас у модерном свету влада рацио и разум“ – објашњава саветник и додаје:
Док одређени обичаји нестају, други се трасформишу и настају. Испраћај у војску се врло одомаћио у нашој култури, а није га уопште било до пре 30 година.
У Новом Саду момци и девојке поливали су се водом за Васкрс не би ли изабрали праву особу за себе
„Оно што је веома важно јесте да се ти обичаји одржавају и преносе на млађе генерације. Пре свега у кругу породице или одређене локалне заједнице, али и у школи приликом образовања. Нашу прошлост треба одржавати на један жив начин, обичаје треба учити и практиковати, а многи од њих имају забавну функцију и због тога живе и данас“ – објашњава наш саговорник.
Он истиче да је посебно карактеристично за Нови Сад да девојке трећи дан Ускрса поливају момке и поново их дарују јајима, након што су дан раније младићи поливали њих. Такође, некада је у Војводини био присутан и такозвани водени понедељак, када момци који су за женидбу у преподневним сатима у фијакерима обилазе девојке у селу које су спремне за удају. Тим чином они спирају грехе са њих, а што више воде потроше, то је већа шанса да су баш ту девојку одабрали за будућу супругу.
Да ли је у Новом Саду данас књижевни или сасвим обичан дан? (среда, 12. април)
Преузмите андроид апликацију.
