Љубомир Ненадовић (1826–1895) био је српски песник, путописац, син дипломате и аутора Проте Матеје Ненадовића и унук српског кнеза Алексе Ненадовића.
Рођен је у Бранковини, гимназију је завршио у Београду, па пошто је потекао из образоване и угледне породице, било је логично да настави школовање. Како је у то време већина српске омладине која је показала добре резултате у школи ишла у иностранство на даље усавршавање, тако је било и са Љубомиром Ненадовићем. Најпре се школовао у Прагу, који је иначе био универзитетски центар где су одлазили наши студенти, али је ускоро прешао у Берлин и затим у Хајделбер, Женеву и Париз.
По повратку добио је место професора у Лицеју, и у то време покренуо часопис Шумадинка, у коме је било осврта на друштвене и политичке проблеме, што властима није било по вољи. Из незгодних ситуација успевао је да се спасе захваљујући породичној вези са књегињом Персидом Карађорђевић. Убрзо је кренуо стопама свога оца. Знање које стекао и као и породична искуства помогла су његову дипломатску каријеру.
Постао је виши чиновник министарства и дипломата. Та позиција омогућила му је да путује и упознаје друге културе, што је за то време било скупо и неуобичајено. Своја запажања и утиске Љубомир Ненадовић претварао је у путописе, прва прозна дела тог жанра на нашим просторима. Тако су настала Писма из Италије, Писма из Немачке. Боравио је и у Црној Гори на двору, где је упознао тај братски народ, што га је инспирисало да напише своје дело О Црногорцима.
Његово прво путописно дело, ипак, односи се на Србију: Један дан из мог путовања по Србији, а запажања и искуства из студентског времена забележио је у Путовањима по Прајској и по острву Ригену.
Писма из Италије су по многим критичарима његово најбоље дело, које поред приказа, тада глобализомом још нетакнуте Италије, даје аутентичну слику те земље, а поред тога нуди непроценљиву причу о друговању Ненадовића са Његошем. У питању је јединствен портрет личности Петра Петровића Његоша, њихових међусобних разговора, приказ догодовштина на путовањима.
Љубомир Ненадовић имао је прилику да добро упозна немачку културу, коју је приказао у Писмима из Немачке. Не треба заборавити да је у младости био под снажним утицајем немачког песника Хајнеа.
Такође је друговао са Бранком Радичевићем, који је такође био познавалац те културе, чак је и прве стихове написао на немачком. И Ненадовић је писао песме, те издао збирку Поезија и спев Словенска вила. Подржавао је рад просветитеља, особито Доситеја Обрадовића, а сматрао је да је и Радичевић наставио његов пут.
За Љубомира Ненадовића, поред тога што је члан наше угледне дипломатске и књижевне породице, везује се и романтична прича о неоствареној љубави са Милицом Стојадиновић Српкињом.
Познато је да су њих двоје имали блиску везу, она је своје песме увек најпре Љубомиру слала на читање, пратила је његов лист Шумадинку. Не зна се зашто се та веза није остварила, али је чињеница да се Милица никада није удала, а Ненадовић је, такође остао нежења.
Иако је Ненадовић заступљен у школском програму, његов целокупан опус није сасвим познат публици.
Srpski diplomata, učitelj i dramski pisac – ko je bio Matija Ban?
Преузмите андроид апликацију.
