Хиландарска повеља је спис који је крајем XII века издао Стефан Немања. Другу верзију издао је његов син Стефан. Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање.
Претпоставља се да су Хиландарску повељу издали Свети Симеон и Свети Сава у другој половини 1198. године. Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање. Писана је углавном у глагољској традицији, уставним писмом и црним мастилом. Повеља на почетку има изузетан литерарни део − аренгу у којој се образлаже место великог српског жупана на лествици тадашњих држава и њихових владара.
Хиландарска повеља је спис издат крајем XII века (1198) од стране Стефана Немање. Другу верзију је издао његов син Стефан (1200–1201). Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање. Обе повеље писане су српскословенским (књижевним) језиком, али у деловима где се говори о даровима Хиландару присутан је народни језик.
Хиландарска повеља (1198) је једним својим делом аутобиографија, а другим правни акт. Даље употпуњавање лика Стефана Немање, потоњег Светог Симеона, дао је Сава у својим делима. Друга верзија, увелико понавља идеје и садржај прве Хиландарске повеље, али додаје аутобиографске детаље поетском сублимацијом виђења Свете Горе, преиначавањем Немањиног субјективног исказа у неутрални и допуном мотивацијског система. Он прецизније истиче људске владарске и светачке особине свог оца. У том смислу она се може сматрати уметнички потпунијом.
Оригинална повеља се чува у Хиландару. Писана је на пергаменту, дугом 63 а широком 325 цм. Доњи део је сужен почевши од 50 см па до краја, тако да има облик неправилног троугла. Текст је писан уставним писмом, црним мастилом. има укупно 75 редака. На крају је Стефанов потпис, а испод њега је датум (“месеца септембра 29. дан”), па потврда краља Владислава.
Печат није сачуван, али прорези на дну, за врпцу, указују да је он морао постојати.
Преузмите андроид апликацију.
