Музеј Војводине сваке године организује Машкараду у циљу неговања помало заборављених Покладних обичаја, који се везују за Белу недељу.
Препознавши значај Војводине као мултикултурне и мултиконфесионалне средине, Музеј Војводине од 1995. године негује Покладне обичаје организовањем маскиране поворке која пролази градским улицама и на увек иновативан начин спаја традицију са савременом креативношћу.
Ове године поворка ће се окупити у петак, 15. марта 2024. године до 11:30 часова, у парку Присаједињења (између Дунавске 35 и 37), да би у 12 часова кренула у дефиле централним новосадским улицама – Дунавска и Змај Јовина, до Трга Слободе и назад, до салетле у Дунавском парку, где ће се наставити забавни програм и где ћемо прогласити и наградити најуспешније маске.
Позивамо све суграђане да нам се придруже! Позивамо и све образовне установе – вртиће, школе и факултете, да организовано узму учешћа у овој великој манифестацији.
Све додатне информације можете добити у Одељењу за педагошки рад Музеја Војводине путем електронске адресе pedagoska.sluzba@muzejvojvodine.org.rs или на број телефона 021 525 059.
Машкарада као начин очувања нематеријалне баштине
Годишњи обичаји у којима се као важан део вршења обреда појављују маскирање и поворке под маскама пре свега су везани за зимски период (некада давно коледари, касније вертепаши и звездари), али ту спадају и они који наговештавају долазак пролећа – покладни обичаји познати и као фашанге, машкаре, мачкаре или – карневал.
Сматра се да ови обичаји потичу из античких времена, а везују се за обреде којима се обележавао крај зиме и почетак пролећа и новог вегетативног циклуса. Касније, примањем хришћанства, маскиране поворке су се одржавале после Божићних празника или од Богојављења, па све до почетка Великог ускршњег поста, односно Коризме. Временом су сведени на краћи временски период, па је то најчешће била Бела недеља или само Беле покладе (последњи дан пред пост) код православних, односно недеља, понедељак и уторак, пре Пепељеве среде и пред почетак Коризме, код католика.
Последњи дан пред почетак поста назива се покладама. Највише обичаја код православних везано је за Беле (Велике, Ускршње) покладе, које падају уочи Ускршњег поста, најдужег и најстрожег поста у години. Ови обичаји су се вршили током читаве недеље која је претходила том посту (Беле недеље), а Беле покладе (у недељу) су њен врхунац. Трпеза је тада била богата белим мрсом, јер је следио вишенедељни период уздржавања. Посебно место у тим обичајима имали су маскирани опходи.
Прерушавање уочи ускршњег поста је било познато код већине етничких заједница у Војводини. У неким местима се и даље одржава, док је у неким заборављено.
У Војводини је покладни опход под маскама најчешће симболично обилажење домаћинстава у којем учествују деца и омладина. Традиционално, машкаре или фашанге су ишле кроз насеље као маскиране поворке, најчешће као свадбена поворка, погреб али и као групе различитих маски.
Најчешће су ишле уз пратњу музике, или су саме машкаре свирале и певале. Поред овога, правиле су и велику буку, звониле звонима, клепетушама и чегртаљкама. Лице су по правилу покривали маском.
Често су мушкарци облачили женску одећу и обрнуто. Традиционално маскирање је подразумевало и маскирање у животиње. Маскирани су се понашали разуздано, скакали су и изводили разне шале. Поворка је улазила у сваку кућу где су их частили пићем и колачима и даривали, најчешће јајима.
Маскирање је феномен који представља посебан доживљај и има посебну драж, захваљујући чему се и појављује како у древним обичајима, тако и у савременим приликама.
Маска првенствено пружа ослобађање од оквира личности маскираног, али и од стега свакодневице, допуштајући да кратко време будемо неко други. На тај начин, ремети се уобичајени ред ствари и наизглед се померају границе које је иначе немогуће померити, или су изван наше моћи.
Допуштањем привидног хаоса који влада у карневалима, а који је ипак врло контролисан и сведен (временски, просторно, са уобичајеним и предвидивим понашањем маскираних), доживљава се нека врста катарзе, прочишћење кроз игру и забаву. Карневали су у исто време и опраштање од песме, игре и забаве у периоду до Ускрса.
Завршетак покладних опхода у многим крајевима обележен је симболичним сахрањивањем (песме и игре, контрабаса) или, на пример, спаљивањем лутке од сламе која симболично представља све негативне ствари које су се у претходном периоду појавиле.
Оно што је још заједничко некадашњим машкарама и данашњим карневалима је критика и исмевање реалности и свакодневице, као и прихватање неких ствари мање озбиљно него што то иначе чинимо.
Маскиране поворке као део обичајне праксе традиционалне културе биле су познате у Војводини, али и у земљама у окружењу, где се посебно негују као део нематеријалног културног наслеђа (Хрватска, Словенија, Мађарска, Бугарска и друге европске земље). Као и код нас, на њиховом очувању данас највише раде културно-уметничка друштва, а прихваћене су и разне форме градских карневалских прослава.
Данашњи карневали су углавном под великим утицајем чувеног венецијанског карневала, урбаног феномена који је данас, као што је то био и у прошлости, велика туристичка атракција.
Ове традиције су изузетно развијене и на немачком говорном подручју, где се време њиховог одржавања назива „петим годишњим добом“, које не личи ни на једно друго. Наравно, немогуће је заборавити и изузетно атрактивне карневале у Бразилу.
Карневали су показали да могу да опстану и изван традицијског друштва, уклапајући се у модерну културу, те да су занимљиви и савременим људима. Они су свакако несвакидашња прилика да се искусе, макар и симболично, слобода и неспутана креативност. Машкарада је програм Музеја Војводине који се организује готово три деценије и њиме се обележава почетак пролећног циклуса покладних обичаја.
Преузмите андроид апликацију.
