На месту данашњег Трга младенаца, некада је била смештена Житна пијаца. Ова пијаца је функционисала на тадашњем тргу, који је носио назив Брашнарски трг, тачније Трг брашнарске ваге, јер се на овом тргу налазила пијачна вага на којој су се мериле житарице.
На овом тргу је 1797. године био ископан бунар, а изузетно велика пијаца, која је била смештена дуж тадашње Главне улице, простирала се све до овог бунара.
Градске власти су почетком 19. века одлучиле да се Житна пијаца измести на другу локацију, а трг комплетно реновира.
Након реновирања трг је добио нови назив, Јелисаветин трг. Између два светска рата, звао се Вилсонов трг, а након Другог светског рата нове градске власти наденуле су му назив Лењинов трг. Тек у каснијем времену понео је назив Трг младенаца, име које и данас носи.
Трг младенаца каквог данас познајемо, поседовао је сасвим другачији изглед.
Своје прве препознатљиве црте, добио је у првој половини 18. века. У то време на овом простору, било је смештено рибарско насеље, које су тадашњи становници звали Прњавор.
Од средине 18. века, тачније од 1748. па све до 1786. године ту је била формирана зграда магистрата. Нема пуно сачуваних података о томе који су објекти раније постојали на самом тргу. Оно што се зна да је изграђено неколико импозантних здања, која су ипак сачувана и која и данас красе овај део Новог Сада.
На жалост 1849. године у великој буни, уништени су бројни објекти од великог историјског значаја.
Након великог разарања многих објеката у буни, жупан Феликс Парчетић одлучује да организује и помогне комплетну обнову трга.
Он одлучује да се изгради палата резиденцијалног типа, која је урађена у такозваном класицистичком типу. Парчетић је ову импозантну палату изградио у периоду између 1885. и 1889. године. Једно краће време крајем 19-тог века, палата је била у власништву познате породице Фау.
Почетком 20-века, ово предивно здање, прелази у власништво др. Армина Косовића. Косовић 1914. године предаје пројекат, којим је желео да се изгради водовод у ово прелепо здање. Пројектом је била предвиђена уградња грејних тела и када у купатила.
Хрватска штедионица из Загреба, купује овај објекат 1922. године, а здање је 1947. године национализовано од стране тадашњих власти. Године 1950. зграда постаје власништво Градског народног одбора.
Палата некада познатог племића и великог жупана Феликса Парчетића, касније је постало Матичарско здање.
И данас се на самом улазу у ову предивну палату, може видети племићки грб породице Парчетић.
Није згорег рећи, Феликс Парчетић је племићку титулу добио, због свог личног залагања и доприноса у зближавању Срба и Мађара, просветног рада и урбанизације Новог Сада.
Било како било, сматра се да Матичарско здање по богатству примењене такозване штуко декорације, нема никакве сличности са другим објектима. У свечаној сали, великом предворју на вертикалама зидова који се налазе изнад степеништа и подесту првог спрата, као и на плафонима, постављени су прелепи мотиви као што су: лавље маске, крилати анђели и вазе са цвећем. Ове прелепе мотиве тачније декорације, израдио је изузетно познат и цењен новосадски гипсар и вајар Јулије Аника.
Познато је и да је Јулије Аника такође украсио и фасаду градске куће у Новом Саду, предивним алегоријским фигурама. У план Новог Сада 1900-те године, зграда „Матичарског здања“ по први пут бива и званично уцртана.
Занимљив је податак да је у згради садашње старе поште у 19. веку, био смештен тада надалеко чувени хотел „Централ“.
Зграда Хотела „Централ“ је био пројектована и изграђена у стилу неоренесансе и класицизма. Првобитно је била једноспратница, да би је деценију касније био надограђен и измењен кров. Кров који данас има Стара пошта на Тргу младенаца је копија оног пре надоградње грађевине.
Испред хотела се тада налазила лепа и пространа башта. Током лета у овој башти су биле организоване игранке за омладину, а уз саму башту, била је смештена и станица и паркинг за фијакере.
Јерменска заједница је некада била бројна у Новом Саду, а њихова црква налазила се у непосредној близини Хотела „Централ“, на месту где је данас угао улица Булевара Михајла Пупина и Народних хероја.
Према сачуваним старим новосадским причама и сећањима, многи Јермени би након мисе суботом, навраћали до тада најлепшег хотела у регији са својим породицама, седели у башти хотела „Централ“ и уживали.
Овај познати хотел тог времена је 1899. године, прешао у власништво поште. Када је пробијен и формиран тадашњи булевар Краљице Марије, зграда у којој је био хотел, претворена је у пошту.
Један од најимпозантнијих објеката на садашњем Тргу младенаца свакако је Адамовићева палата.
Ова палата је припадала познатој новосадској породици Адамовић. Породица је била надалеко чувена по производњи изузетно квалитетног коњака и вина врхунског квалитета. Оно што већина Новосађана не зна је да су виногради породице Адамовића, били смештени на садашњем насељу Телеп.
Адамовићева палата, саграђена је 1911. године и то као прва троспратна зграда у Новом Саду.
Чувену палату су пројектовале познате архитекте из Будимпеште Фриђеш Шпигел и геза Маркуш. На формирање овог пројекта, велики утицај је имала мађарска сецесија. Посебно интересантан модернистички дух овог објекта, обележава кровна конструкција са прелепим гаудијевским димњацима.
Рад шпанског архитекте Антонија Гаудија свакако да је допринео проналаску инспирације у изгледу многих савремених димњака, јер његово стваралаштво је можда и најуочљивије кроз куће које краси кровни пејзаж са димњацима који личе на тотеме и храмове – заштитнике кућа и чуваре ватре.
Осим тога, овакво архитектонско решење изгледа димњака у то време представљало је архитектонски израз богатства и друштвеног статуса власника.
Занимљиво је да се Адамовићева палата са тим истим димњацима се нашла и на корицама европског бестселера ,,Сенка ветра“ што представља прави показатељ тога да ова велелепна палата осим што краси и промовише Српску Атину уједно је и здање од непроцењивог значаја за све Новосађане.
Адамовићева палата са три спрата, поседовала је два улаза, велике луксузне станове на спрату и локале у приземљу.
Управо приход од издавања луксузних станова је власнику палате Александру Адамовићу омогућио повратак уложеног новца и додатну зараду.
На углу Адамовићеве палате, некада се налазила кафана „Елита“ која је била место окупљања новосадских боема.
Какво име, таква и услуга – елитна. Наиме, ова кафана је прва у Новом Саду увела служење беле и црне турске кафе, обезбеђивала штампу за госте, играње шаха и билијара, и као најважније увела је циганску музику.
Данас у овом локалу налази пивница „Бркина Марина“.
Две куће поред, као сушта супротност ушминканој и углађеној пивници „Бркина Марина“, од 1993. године налазила се пивница „Код црног бика“. Ова пивница постала је позната по отвореној атмосфери, добром дружењу за шанком и мноштву добрих алтернативних догађаја, као и панк и рок свиркама.
Крајем ’90-тих, Трг младенаца је потпуно реновиран и тада је изграђена капија у облику лука испод које би младенци требло да се венчају.
Планирано је такође да се стари бунар, користи као бунар жеља, али обе ове идеје нису заживеле па се младенци и даље венчавају у свечаној сали матичарског здања, а бунар је дуго времена несавесним грађанима служио за одлагање смећа, све док га градске власти нису запечатиле.
Трг младенаца и данас представља један од најлепших тргова у Новом Саду, управо због прелепе архитектуре зграда које га окружују. Када је Булевар Михајла Пупина пресекао некадашњу Главну улицу, Трг младенаца је неправедно гурнут у други план, па се не налази на главним туристичким рутама.
Ипак, Новсађанима је итекако познат, највише због Матичарског здања, из ког су многи званично „упловили у брачне воде“.
Преузмите андроид апликацију.
