Вечерас је у нашем граду свечано и достојанствено обележена 27. годишњица најсуровијег егзодуса над српским народом, званог “Олуја“, којим је преко 250.000 Срба протерано из Републике Хрватске.
Свечана церемонија вечерас је симболично одржана на Тргу слободе. Слободе, као највећег идеала којем је те давне 1995. тежио наш народ, а који му је насилно одузет.
На Тргу нису били само Новосађани, већ грађани из свих делова Србије окупљени у заједничкој молитви за све који су током злогласне хрватске акције изгубили своје животе.
Неутешном народу прво се обратио Патријарх Порфирије који је након очитане молитве истакао како је поносан због тога што ми у Србији не питамо никог како се крсти, већ све подједнако волимо и исто третирамо.
Патријарх је у свом обраћању, такође, искористио прилику да помене да ми Срби имамо, како је и сам рекао, светског, а нашег, Николу Теслу, те да је пре неколико дана посетио његово родно место Смиљан и одржао литургију у обновљеној православној цркви у којој је некада служио Теслин отац.
Након благослова који је упутио окупљеном народу, настао је минут ћутања у знак сећања на све жртве суровог погрома.
На бини се, затим, појавила Сања Вулић једна од преживелих избеглица из РСК.
“Моје име је Сања Вулић и ја сам дете из колоне…“, почела је.
“Горело је небо. Дани, месеци, године, пролазили су у страху и неизвесности, а онда је дошао 4. август 1995. године.
Отац је рано ујутру телефоном обавестио мајку да има сат времена да спакује најосновније ствари и да ће комшиница доћи са фићом да нас одвезе пут Бањалуке.
Нас седам смо са основним стварима сели у фићу. Када смо стигли у Бањалуку ништа нисмо знали о оцу, баки… Најгоре сећање ми је да смо три дана за редом ишли до раскрснице у Бањалуци којом је пролазио велики број трактора, мотокултиватора и осталих возила, како бисмо у тој колони покушали да пронађемо оца.“
Након потресне исповести жене, избегле од усташког србосјека, на велику бину испред Градске куће у Новом Саду изашао је српски члан председништва Републике Српске Милорад Додик, који је искористио прилику да се захвали председнику Вучић, јер како каже, да није њега који је пре девет година покренуо иницијативу обележавања овог датума, остала би само тиха патња у породицама људи настрадалих током погрома, која би се можда некада и заборавила, а овако никада неће!
“Однос према Србима, од тада до сада наставио се једнако срамно и данас, јер Хрватска држава никада није вратила имовину која је у то време одузета српским грађанима“, додао је господин Додик.
Окупљени грађани су на крају имали прилику да чују и председника Републике Србије Александра Вучића.
“Мењали су нам име народа у зависности тога одакле смо. Називали су нас хрватским Србима, босанским Србима, сада нас називају и косовски Срби, а ми смо увек желели да будемо само Срби. То што живимо у различитим државама не значи да припрадамо различитим народима“, обратио се председник Вучић.
“Никада нећемо заборавити патњу крајишког човека! Србина из Крајине који је протеран, који је изгубио своју земљу, своју кућу, своју децу, своје родитеље. Данас, на Тргу у Новом Саду је убедљиво највећи број људи, то значи да се Србија освешћује, то значи да Србија поштује туђе жртве, али се и сећа својих!
Ни забрањени град Јасеновац, ни “Олуја“, ни било какав злочин, нису за нас никакав мит, већ чињенице. Ми не сањамо ни освету ни промене граница, већ само саопштавамо да смо научили лекцију и да нећемо никада више пристати на то да у мрак одлазимо без гласа“, поентирао је председник у току свог обраћања.
Он је, за сам крај, додао и како Срби не желе и не траже ништа, осим тога да им се не оспорава њихово право да се сећају злочина почињеног над њима.
Паузе између говорника пропраћене су прелепом музичком изведбом хора који је певао традиционалне и елегичне песме, али и скечевима који су представљали најдубље и најскривеније страхове нашег народа док је страдао.
У једном од тих кратких скечева тихо је изговорена једна једноставна реченица чији се ехо веома далеко чуо: “Олуја није неки пуки ветар, ђавоље је то невреме!“
Преузмите андроид апликацију.
