Драгиша Васић је био српски писац, политичар, адвокат. Његов живот нераскидиво је повезан са државним турбуленцијама, па је и његова списатељска судбина била да буде маргинализован и готово заборављен.
Драгиша Васић је студирао књижевност и права, постао угледни профессор и правник у Београду, али је увек нагињао књижевности, којој се касније сасвим посветио. Још једна његова страст била је политика, којом се у зрелом добу активно бавио. Учествовао је у Првом светском рату, био повезан са организацијом Црна рука, за чијег се члана – Драгутина Димитријевића Аписа, залагао чак код Пашића.
Један део стваралачког рада Драгише Васића тиче се српске историје. Овековечио је бурни Мајски преврат и убиство краља Александра и краљице Драге у делу Деветсто трећа, које је и данас интригантно и открива неке детаље везане за тадашњу политичку сцену које су мало познате. Сматра се да му је доста материјала за то дело дао поручник Михаило Вемић.
Још један историјски моменат сачуван у његовом делу, тачније у збирци приповедака Утуљена кандила је и прелаз преко Албаније у Првом светском рату. Ово није само историјски спис, већ надахнут и литерарно снажан.
Најпознатији роман Црвене магле Драгише Васића бави се врло пипавим питањима, необичним за нашу културу и литературу – дилема између љубави и дужности према земљи, дезертерство, преиспитивање идеала. Кажу да се овом књигом Васић замерио комунистима.
Као једном од угледнијих људи тога времена, додељена му је титула академика, а врло брзо Драгиша Васић постао потпредседник Српског културног клуба са седиштем у тадашњем Капетан Мишином здању, одмах по његовом оснивању у Београду 1937. године.
Мало је позната чињеница да се, иако политички активан, Васић након капитулације повлачи у своје родно место и повлачи се из јавног живота. Када чује за формирање партизанских одреда у Таковском округу, схвата да би могао пасти у њихове руке и имати проблема због својих предратних јавно изношених ставова, па одлучује да приђе покрету Драже Михаиловића.
По наређењу пуковника Михаиловића Драгиша Васић убрзо стиже у штаб у место звано Бабина Глава на Равној гори. Пуковник Михаиловић је добро знао предратне заслуге Драгише Васића па га је убрзо уврстио у свој штаб као политичког делегата. Васић је почео да политички уздиже четнички покрет. Убрзо, пуковник Михаиловић поставља Васића за свог личног делегата, а затим и за политичког делегата читаве Врховне команде.
Још увек није сасвим јасно како је Драгиша Васић завршио. Многи су сматрали да је као и други припадници покрета, попут Ђуришића, Остојића и Лалатовића погубљен у Јасеновцу, али постоји теорија и да је био ухваћен и заточен у бањалучкој гимназији, можда припреман да буде сведок на суђењу Дражи Михаиловићу. Записници са суђења и пресуда нигде не постоје.
Zlatna medalja srpskom fotografu na internacionalnom takmičenju u Makedoniji
Преузмите андроид апликацију.
