У нашем прелепом граду освануо је још један дан. Још један дан у коме бисте прескочили гужву у саобраћају и све застоје који вас чекају на путу до дестинације на коју сте кренули, те најрадије прошетали.
Међутим, иако Нови Сад није толико велики град, у јутарњим часовима, након што завршимо последњи гутљај кафе која има улогу да нас разбуди, те морамо да кренемо на посао, пешачење нам се не чини као толико добра идеја.
Шта је решење?
Разуме се, сваки Новосађанин би вам на ово питање одговорио: “Бицикл!“
Међутим, када спојимо оно старо новосадско “мора бити на два точка“ и савремено доба које захтева да се крећемо много брже него што нам то може обезбедити обртање педала, као одговор на сва наша питања намећу се мотори.
Ова специфична превозна средства чим захлади нестају са новосадских улица и на њих готово заборављамо у току читаве године, све док не осване лето.
Са назнакама првог зубатог сунца, коме се обично обрадујемо па одмах поскидамо јакне и дугачке рукаве, а на крају се смрзнемо, поносни власници мотоциклова износе своје “пулене“ на улицу и усуђују се да направе први круг.
Признајемо, када кажемо реч мотор, у глави нам се појави широк спектар возила која би могла да се уврстају у ту категорију, од зољица на којима смо одрастали, скутера на којим су се старосађани момчили у њихово време, до оних бржих који нам заледе крвоток када пројуре покрај нас на улици.
Зоље су почеле да изумиру пре петнаестак година када су их заменили класични скутери за две особе, иако су до тада биле прилично популарне.
Одрастање на Сателиту и Новом насељу, без зоља би рецимо било тотално другачије.
Један Драган никада не би поломио бутну кост ако не би покушавао да освоји једну Тамару изводећи разне пируете на зољи, а она се никада не би заљубила у њега да је само досадно парадирао на скутеру.
Сви дечаци са Детелинаре сањали су о томе да једног дана замене своје моториће за неке озбиљне машине попут кросерица, Land Rover-а итд…
Чак су и бушили ауспухе како би им превозна средства била што гласнија и својим “режањем“ бивала опаснија, а они неустрашивији.
Неки од њих су те снове себи на крају и испунили док су други, како су одрастали, своју љубав ипак преусмерили на четвороточкаше.
Оно што је специфично јесте да ова превозна средства троше много мање горива, те су много јефтинија алтернатива за кретање по граду, од аутомобила.
Поред тога, мотором је некако најлакше избећи гужву и градске шпицеве који се формирају на скоро свим важним раскрсницама широм града.
Међутим, они који немају ту срећу да себе могу назвати власником једне овакве машине, често умеју да издекларишу читав низ разлога због чега их нервирају ове такозване “осе на два точка“.
Чињеница је да новосадски мотоциклисти у правом смислу те речи, користе предност коју имају, тачније могућност да се кроз највећу саобраћајну гужву провуку између колона аутомобила, пробију до семафора и пројуре напред као да их тамо чека награда.
Због тога, искусни возачи, чим жива у термометру достигне одређени број степени који указују на летњи период, почињу да гледају у ретровизор, не једном како је обичај, него два пута!
Иако време на новосадским сатовима откуцава за нијансу спорије него у осталим градовима, понекад и ми умемо да упаднемо у трку са временом, само је битно обратити посебну пажњу да се она не претвори у трку са животом.
Због тога се локалним мотористима препоручује да се, док возе скутер, понашају као да су невидљиви, јер их возачи аутомобила заиста тешко примећују.
Иако се на овај савет може гледати и из доброг и из лошег угла, најбитније је да освестимо да мотоциклисти често упадну у онај најгори, слепи угао у ретровизору, те лако могу да надрљају и буду повређени.
Преузмите андроид апликацију.
