Лето је, време годишњих одмора и оних сулудих идеја како нам град из дана у дан постаје све досаднији, те како морамо да нађемо неку дестинацију у којој бисмо мало одморили од оног новосадског, лаганог, темпа на који смо навикли.
Како летњи месеци полако одмичу, ужарени бетон на Тргу слободе постаје за неколико нијанси топлији и чини се да би и сам Милетић, уколико би имао прилику за то, скокнуо до најближе скривене баште, неког од наших кафића, само да се расхлади.
Ми Новосађани, разуме се, направљени од шећера и оперисани од осећаја за време, тада посежемо за једином логичном солуцијом – склањамо се од топлоте тако што купујемо карте за још топлије крајеве.
У најближим туристичким агенцијама разгледамо понуде за путовања са истим ентузијазмом као када у „Времеплову“ покушавамо да одлучимо који ћемо колач овога пута презалогајити, иако дубоко у себи знамо да ће наш избор пасти на стари, проверени, колач звани „Мира Бањац“.
Истом инерцијом одлучујемо и куда ћемо на одмор.
Из велике понуде обично бирамо позната места на којима смо већ били, јер то смо ми, волимо промене само на папиру и онда када је жива на целзијусу на корак до момента у коме би требало да експлодира.
Бирамо Црну Гору, бирамо Грчку, бирамо она места на којима се осећамо “као код куће“, иако су довољно далеко да нам обрадују мозак информацијом како смо ипак негде отишли и нешто променили.
Одлазимо да оцењујемо оне друге. Друге људе, тротоаре, улице и судбине и поредимо их са нашим.
Када посећујемо Црну Гору, обично одлазимо у исти апартман код неке, рецимо, тета Драгице, која нас годинама уназад редовно испоштује како услугом, тако и са ценама.
Грчка је позната по својим прстеновима, које је већина Новосађана обишла, што се каже, и уздуж и попреко. Тамо одлазимо да једемо прави гирос, али и да додамо како је код нас у Новом Саду, ипак, за нијансу укуснији.
Неки од нас се одлучују и за оне северније крајеве попут Шведске или Данске, где је увек за неколико степени хладније.
У тим северним земљама температура која се предвиђа на временским прогнозама никоме ништа не гарантује.
За разлику од ових наших новосадских бака, оне које живе у Шведској никада неће моћи да испланирају свој дан тако што ће укључити јутарње вести и чути временску прогнозу.
Правило је такво – У хладу је хладно, а на сунцу топло. Облачите се слојевито!
Наше баке би ову ситуацију решиле прилично једноставно – Кратки рукави и летња сукња да се испоштује годишње доба, али вунене зепе уколико захлади.
Снашли би се ми, Новосађани, није греда, на којој год тачки наше планете се нашли, међутим, све нам то годи у веома кратким временским периодима, а “коткуће“ је ипак “коткуће“.
Није нам важно да ли ћемо на пут кренути аутобусом, аутом, возом или авионом, само нам је битно да одемо, како бисмо утврдили да је код нас ипак најлепше, те како бисмо се што пре вратили.
Преузмите андроид апликацију.
