Година 2025. оставиће дубок траг у савременој америчкој и глобалној политици, као година у којој је Доналд Трамп, 47. председник Сједињених Америчких Држава, наставио да у свом другом мандату, преображава САД у складу са својим приступом “Америца Фирст”, често изазивајући конфликте, протесте и глобалну дебату о улози Америке у свету.
Кад је реч о Трамповом револуционарном повратку у Овални кабинет, многи се слажу да је он “свеприсутни председник” – председник без преседана.
Још откако је ступио на политичку сцену пре једне деценије, Трамп представља “реметилачку силу”, али ритам промена у првој години његовог другог по реду председничког мандата не може се поредити ни са чим раније виђеним у готово 250 година дугој америчкој историји, наводи ЦБЦ.
Трампова унутрашња агенда обухватила је протекле године дугачак низ питања – од имиграције до уставних правила.
Још у јануару, након инаугурације, Трамп је лансирао амбициозни пакет приоритета који је ставио фокус на заштиту граница, енергетско ослобађање Америке од климатских обавеза и борбу против бирократије у савезним агенцијама. Влада је укинула многе прописе из претходне администрације и нагласила принцип “Америка на првом месту” – од повлачења САД из Париског климатског споразума до нове националне енергетске стратегије.
Од инагурације у јануару, Трамп је преокренуо глобални трговински поредак моћном и широком шемом нових царинских тарифа, радикално је смањио имиграцију распоређујући агенте Службе за имиграцију и царину (ИЦЕ) ради хапшења што већег броја миграната без докумената и отпустио федералне јавне службенике у размерама какве нису виђене у модерно доба.
Трампова странка је “прогурала” такозвани Велики лепи предлог закона, који смањује порезе и федералне здравствене програме док истовремено осујећује иницијативе у корист заштите климе.
Између осталог, Трамп је иницирао делимично преузимање Вашингтона, намећући значајне структуралне промене у Белој кући без уобичајених претходних одобрења, распоређујући трупе Националне гарде да патролирају улицама и упућујући локалне званичнике да чисте паркове и уклоне бескућнике, а снаге је крајем новембра распоредио у још четири велика града – Лос Анђелесу, Чикагу, Мемфису и Портланду.
Пажњу је привукао и Кенеди центар, место које је управни одбор – чији је састав сам Трамп изабрао – једноставно преименовао по њему, због чега је планирани божићни џез концерт недавно отказан.
У првој години свог другог председничког мандата, Трамп је издао више извршних наредби него иједан од његових претходника у новије време, како показују федерални подаци – већ првог дана на дужности, потписао је велики број њих, повлачећи САД из Светске здравствене организације и Париског климатског споразума.
Притом је чак укинуо држављанство по праву стеченом рођењем на територији САД, које многи правни теоретичари сматрају Уставом заштићеним.
Његово председничко перо се није на томе зауставило – увео је Канади и Мексику баснословне царине користећи, како многи указују, сумњива уставна овлашћења. Поново је увео федералну смртну казну, распустио Министарство образовања, а недавно је проширио своју такозвану “муслиманску забрану” ограничавајући путовања за око 20 одсто земаља света, тврдећи да су те мере неопходне како би се одбранила национална безбедност и јавни ред.
Ове мере изазвале су жестоке протесте широм САД, нарочито 18. октобра, када су милиони људи изашли на улице у свих 50 америчких држава, како су медији пренели, да изразе незадовољство политикама администрације, посебно онима које се тичу права имиграната и грађанских слобода.
Трамп воли извршне наредбе јер не морају да прођу кроз Конгрес, а на предбожићном скупу у Северној Каролини је и сам признао да је његов стил управљања неортодоксан, речима: “Ово је далеко боље него што би било да сам поступао на традиционалнији начин”.
Иако су Трампу републиканци из језгра покрета МАГА („Учинимо Америку поново великом“) непоколебљиво лојални, анкете показују да је популарност актуелног председника из месеца у месец опадала откако је покренуо овако радикалне преокрете – око две трећине Америкаца не одобрава начин на који он руководи економијом.
Трамп је обећао да ће смањити инфлацију већ првог дана, али тај циљ никада није достигнут. Уз то, многи експерти тврде да су Трампови потези у области трговине нанели штету америчким потрошачима и предузећима повећавајући цене.
Трампова економска политика била је једна од најконтроверзнијих тачака његове администрације у 2025. години. Вртоглаве царине и трговинске баријере назване “реципрочним тарифама” уведене су против многих држава, а САД су се нашле у трговинској напетости са Канадом и Мексиком.
Ти потези, према америчким властима, имају за циљ смањење трговинског дефицита и заштиту америчких произвођача – али су изазвали и правне изазове, као и незадовољство потрошача и пословних кругова.
Наиме, у међувремену, његове царинске тарифе нису донеле много обећаних радних места – заправо, економија САД је у октобру изгубила више од 100.000 запослених, углавном у производњи.
И док сам Трамп то спремно признаје, а повремено се тиме и хвали, стопа незапослености је делимично скочила и због масовних отпуштања у федералној јавној служби, које је достигло врхунац ове јесени, према владиним подацима.
Трамп је непопуларан и у Европи – чак и међу десничарским популистичким присталицама, показује најновија анкета портала Политико, који наводи да председник САД ужива наклоност само код око трећине људи који подржавају странке чију победу Трамп прижељкује у Француској и Немачкој.
Што се тиче спољне политике, многи се питају да ли је посреди нови правац или пак повратак изолационизму. На међународном плану, Трамп је 2025. редефинисао америчку спољну политику, повремено одбацујући традиционалну улогу САД као “глобалног полицајца”.
У децембру је објављена нова Национална безбедносна стратегија, која наглашава приоритете безбедности и суверенитета, и критикује америчку улогу у промовисању демократије у свету.
Трамп је загазио и у глобалне сукобе, спремно машући економским претњама у покушају да их оконча.
Након што је интервенисао у осам сукоба у свету откако је ступио на дужност у јануару, Трамп тврди да би требало да добије Нобелову награду за мир, међутим, питања која су изазвала та жаришта остају нерешена, а ратна дејства су се изнова распламсала у неким кризним регионима, укључујући ДР Конго и дуж границе између Камбоџе и Тајланда.
Трамп је почетком августа посредовао између Јерменије и Азербејџана, а летос је помогао и у помирењу Тајланда и Камбоџе – уз помоћ претњи повећањем царина, али је примирје остало крхко.
Израел и палестинска милитантна група Хамас у октобру су пристали на прву фазу споразума о враћању талаца и прекиду ватре у којем је такође посредовао Трамп, с тим да између две стране и даље постоје дубока разилажења о главним питањима.
Под притиском Трампа, између осталих, и Руанда и Конго су у јуну потписали мировни споразум, који није примењен, како истиче Ројтерс, а Трампова администрација је утицала и на деескалацију ситуације у спору Индије и Пакистана, при чему је Трамп рекао да је искористио претњу смањењем трговине са тим земљама, мада је Индија оспорила те тврдње.
Трамп је месецима ангажован и у покушајима решавања руско-украјинског сукоба, а његове дипломатске активности укључиле су састанке са украјинским председником Володимиром Зеленским у САД, као и састанак са руским председником Владимиром Путином у Енкориџу на Аљасци, али и поред свих посредничких напора тачка на скоро четири године дуг сукоб још није стављена.
На плану ратова и војних акција, САД су, међу најновијим потезима под Трампом, подржале ваздушне ударе у Нигерији против кампова Исламске државе, показујући наставак ангажмана против тероризма и ван традиционалних позорница Блиског истока и Европе, указује Ројтерс.
У погледу изазова глобалним савезништвима, Трампова политика према НАТО-у и савезничким земљама такође је била тема дебата: администрација је остварила договор којим се чланице обавезују да повећају одбрамбене трошкове, што је Трамп представио као историјски успех.
Јавно мњење у САД показало је помешане и често негативне реакције грађана на одређене кључне спољнополитичке потезе, укључујући изласке из међународних организација и разговоре о Украјини и Русији, како показују резултати истраживања центра Пеw Ресеарцх.
Британски “Гардијан” је Трампову годину сагледао кроз бројке па тако наводи да он, како тврди Бела кућа, ради 12 сати дневно због чега, како примећује лист, понекад задрема на састанцима, док је у протеклих 11 месеци, како је навео у говору овог месеца, Трамп донео Вашингтону више позитивних промена него било која друга администрација у америчкој историји.
Десет милијарди долара – то је свота коју је недавно затражио од ББЦ-а због “разочаравајућег манипулисања његовим говором у Капитолу”.
Бројкама се, у осврту на годину у којој је Трамп отпочео свој други мандат, бави и “Економист”, који указује на резултате анкете Галлуп-а према којима 36 одсто одраслих Американаца одобрава Трапмове потезе, што је најнижи рејтинг у његовом другом мандату. Такође, наводи да је истраживањем YоуГов-а раније ове године утврђено да половина америчких испитаника Трампа сматра престарим да би био председник.
Током године, Бела кућа је енергично бранила Трампа од оптужби да је у паду, укључујући његово здравствено стање. Ипак, питања о Трампу, који ће у јуну напунити 80 година, тешко да ће утихнути, закључује “Економист”.
Трамп је током године и те како био присутан у светским медијима, па и у француским где је, како истиче “Фигаро”, чак био најцитиранији, према годишњем истраживању Оуест-Франце-а, надмашивши председника те земље Емануела Макрона, што се догодило први пут од почетка таквих истраживања 2013. године.
Година 2025. показала је дубоку подељеност америчког друштва и промене у глобалној улози САД. Трамп је наставио агресивно да промовише своју агенду “Аmerica First” – од граница и економије до стратешких међународних партнерстава, и док његове присталице хвале његове одлуке као снажно вођство и заштиту националних интереса, критичари упозоравају на опасности по демократске институције и глобалну стабилност.
У сваком случају, Трампова политика оставила је упечатљив траг у години за нама, а питања која је отворио наставиће, по свој прилици, да обликују политичку дебату и у години на помолу.
У школама у Србији данас почиње зимски распуст, ученици ће бити у клупама од 19. јануара
Преузмите андроид апликацију.
