На данашњи дан пре 176 година у Сремским Карловцима, одржана је Мајска скупштина и проглашена Српска Војводина.
На Мајској скупштини појавили су се представници Срба из свих српских крајева и земаља, не само из Аустроугарске. Срби су тада захтевали своју политичку и културну аутономију од Беча.
Скупштина се састала 1. и 3. маја (по „старом“ календару или 13. до 15. маја по новом) 1848. године у Сремским Карловцима. Тада су постављени и захтеви који су постали темељи за даљи политичка настојања Срба у Угарској. Рајачић је изабран за патријарха, Ђорђе Стратимировић је изабран за вожда, а пуковник Стеван Шупљикац је (у одсуству) изабран за војводу што је и било српско право по Леополдовим привилегијама.
Срем с границом, Барања, Бачка са бечејским дистриктом и шајкашким батаљоном и Банат са границом и кикиндским дистриктом су се ујединили у „Србску војводину“.
У састав Српске Војводине ушли су Барања, Срем, Бачка и Банат.
Те 1848. године, Европу су захватиле многобројне револуције и буне, које су имале национални преџнак. Европски народи су их покренули и водили за национална уједињења, ослобођења од страних владара и рушење феудалног поретка. Немири су трајали годину дана (1848-1849.) и названи су „Пролеће народа“. Немири су захватили Париз, Брисел, немачке државе и покрајине, Италију али и тадашњу Аустроугарску.
Бечки двор се, између осталог суочио и са тежњама словенских народа којима је владао, да добију своје самосталне државе и независност од Аустроугарске. Ту жељу за осамостаљењем испољили су и Мађари…
Мађари предвођени Лајошем Кошутом захтевали су самосталност од Аустрије, а у оквиру граница које су усвојене у Сан Стефану, што би престављало готово половину тадашње територије Аустроугарске.
У почетку су Срби из Војводине стали на мађарску страну, траживши од њих аутономију, право на коришћење ћирилице, право на свој образовни систем и културу. Међутим, Мађари су то тада категорички одбили.
Српска Делегација предвођена Ђорђем Стратимировићем предала је Угарском парламенту повељу о српској аутономији која је одбијена уз образложење да у Угарској постоје само мађарски народ и језик.
За Србе је овај покушај доминације само мађарске културе и језика био неприхватљив, па убрзо избијају нереди у Новом Саду и Кикинди где се пале списи на мађарском.
Скупштина је 15. маја пре 176 година прогласила Српско Војводство. Захтеве са Мајске скупштине су одбили и Аустријанци и Мађари.
Бечки двор ја у почетку одбио захтеве, међутим, ускоро се предомислио услед ратних дејстава и признао одлуке Мајске скупштине, те прогласио војводско звање Стевану Шупљикцу.
Оформљена је Српска народна војска, састављена највише од граничара, шајкаша и добровољаца из Србије које је предводио Стеван Книћанин.
Рат између Аустрије и Угарске који је уследио донео је велика страдања и жртве међу српским народом. Стеван Шупликац командовао је Аустријско-српским војним корпусом, а после његове смрти генерал Кузман Тодоровић.
Руске трупе угушиле су Мађарску револуцију на јесен 1849. године, а Бечки двор је желео да се одужи Србима за верност током рата.
Царским патентом 18. новембра 1849. образована је нова аустријска крунска земља – Војводство Србија и Тамишки Банат, која је обухвата цео Банат, Бачку и Срем, са средиштем у Темишвару. Од тада, све време постојања монархије Хабзбурга, аустријски цар носио је и титулу великог војводе Војводства Србије.
Оваквом аутономијом Срби нису били до краја задовољни и живели су у уверењу да их је бечки двор изиграо.
Постоји и историјска анегдота да је чувени српски песник Јован Јовановић добио надимак Змај тако што је ћирилицом поред свог имена писао датуму одржавања скупштине – 3. мај, по старом календару.
Мајска скупштина је део вишевековне борбе српског народа северно од Саве и Дунава за уједињење са својом матицом, чија је круна 1918. година и коначно присјединила Србију и Војводину.
CZDS u Gradini – Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
