Уградња соларних електрана обезбеђује енергетску независност, а пружа и могућност производње киловата које користе топлотне пумпе за грејање домаћинства, чиме се заокружује еколошки концепт и смањују прљаве технологију у производњи струје, каже стручњак за ту област Бојан Грујички.
Уградња фотонапонских соларних панела и системима за грејање обезбеђује енергетску независност сваког власника, што је у контексту енергетске кризе све значајнија предност, коју је могуће остварити са инвестицијом која варира у распону цене од 3.500 до 7.000 евра, рекао је за Танјуг Грујички, директор фирме за производњу грејних, индустријских и расхладних система Виесманн у Србији.
Како каже, соларне електране су занимљиве свим грађанима и правним лицима којима је битно да се понашају домаћински и да правилно газдују властитим домаћинством или фирмом.
„За све оне којима је рачун за електричну енергију превисок и који се плаше да ће доћи до неминовног раста цена струје, соларне електране представљају први корак у енергетској независности од мреже. Уз помоћ њих ми производимо сопствену струју и у могућности смо да смањимо износ рачуна“, каже Грујички.
За разлику од других инвестиција ове врсте код којих је потребно додатно одржавање и брига, Грујички наводи да соларне електране саме и ботребног надгледања и одржавнаја производе коиловате, а да нова технологија пружа могућност праћења производње сваког киловата и са мобилног телефона корисника.
Он истиче да постоје бројне заблуде које се везују за системе ове врсте, а посебно истиче често мишљење да соларна електрана мора бити величине крова објекта на којем се уграђује.
„Основни критеријум за одређивање величине соларне електране су годишњи рачуни за струју, док је потпуно неважна површина крова. На основу тога се одређује потребан број панела, односно потребан број киловата“, рекао је Грујички.
Породичне куће, како каже, изискују типичне величине соларне електране снаге три до пет киловата, што је неких 10 до12 соларних панела на крову, а та инвестиција варира у распону цене од 3.500 до 7.000 евра, што се по садасњим ценама струје може исплатити некон седам година, сматра Грујички.
Он је истакао четири ствари које занимају сваког корисника који се занима за соларне електране.
Прво, како каже, јесте питање оптималне величине соларне електране, затим, колико би износила комплетна инвестиција, онда следи и питање ко може компетентно и сертификовано да пусти у рад и заврши потребну папирологију са електродистрибуцијом.
У нашој земљи, додаје, има за 30 одсто више сунчевог зрачења него у Немачкој која је водећа земља у Европи по коришћењу соларних електрана у домаћинству и привреди, што указује да постоји огроман потенцијал за коришћење ове зелене енергије.
„Еколошка страна овога је немерљива због потпуне, зелене енергије без емисије угљен-диоксида и угљен-моноксида“, тврди Грујички.
Поседовање соларне електране, како каже, пружа могућност размишљања и корак даље, то јест о извору грејања куће које ради на струју, из разлога што производимо своје киловате, а ту се уводе и топлотне пумпе.
„Те пумпе једним делом троше електричну енергију, а већим делом енергију из природе. Уколико ваша топлотна пумпа произведе четири киловата топлотне енергије, један ће потрошити из струје, а три из околне средине. Тај један киловат је могуће произвести на крову вашег објекта, и на тај начин сте у могућности да потпуно затворите круг производње електричне енергије и производње енергије грејања и хлађења“, навео је он за Танјуг.
Грујички каже да породичне куће изискују типичне величине соларне електране, снаге три до пет киловата, што је неких 10 до 12 соларних панела на крову, а та инвестиција варира у распону цене од 3.500 до 7.000 евра, што се по садасњим ценама струје може исплатити некон седам година.
„Енергетска независност је нешто што је потребно имати у виду приликом одлучивања за ове системе. Уколико се ради о правним лицима, где су соларне електране веће, инвестиција се брже отплаћује“, каже Грујички.
У току летњег периода, објашњава, струја коју производимо је велика да би се у потпуности искористила за потребе објекта, тако да нам двосмерно бројило даје могућност да у том периоду вишак киловата пребацимо у електромрежу која ће те коловате „чувати“.
„У зимско доба, када соларна електрана производи мање киловата него што је потребно, доступни су нам киловати који се ‘чувају’ у електромрежи. Пошто та струја иде у оба смера, ми извозимо струју у мрежу и узимамо струју из мреже, а двосмерно бројило мери потрошњу те струје у оба смера“, навео је Грујички.
Преузмите андроид апликацију.
