Почетна > Нови Сад
Моја улица Нови Сад

Улица прича причу: Улица Игњата Павласа

Улица Игњата Павласа налази се у најужем новосадском старом језгру града.
Фото: Градске инфо

Иако није претерано дугачка, у њој су смештени неки од најважнијих објеката, важних за спорт, позориште и музику.

Први објекат од велике важности свакако је Соколски дом, који представља непокретно културно добро као споменик културе.
Фото: Градске инфо

Зграда Соколског дома подигнута је у периоду између 1934. и 1936. године, по пројекту архитекте Ђорђа Табаковића, на молбу и за потребе новосадског Соколског друштва, а поред Соколског друштва и чланова изградњу су помогли многи дародавци, угледни грађани као и град Нови Сад и Банска управа.

Фото: Градске инфо

Соколски гимнастички систем настао је у Чешкој 1862. године.

Занимљиво је рећи да су Чеси организацију назвали „Соко“ инспирисани српским народним песмама у којима се ова птица појављује као симбол храбрости и слободе.

Оснивач овог гимнастичког система је др Мирослав Тирш. Соколски гимнастички систем имао је задатак да код младих кроз гимнастичке телесне вежбе развија њихове најбоље особине.

Соколско друштво у Новом Саду је основано 1905 године, и у својој стогодишњој историји, успело је да очува изворне принципе и вредности Соколског (Тиршовог) гимнастичког система насталог у другој половини 19. века.

Др Игњат Павлас био је изузетно заслужан за велики успех и углед Соколског друштва у Новом Саду између два светска рата.

У драматичним догађајима 27. марта. 1941. године, соколи су први изашли на улице Новог Сада, а са балкона Дунавске бановине, пред око 15.000 људи, говорио је др Игњат Павлас.

Након априлског слома, Соколски дом је прешао у руке окупатора и постао дом Левенташа.

За време злогласне рације, јануара 1942. године на обали Дунава, заједно са својим соколима и веслачима, стрељан је и гурнут под лед и др Игњат Павлас.

После Другог светског рата, 1945. године, формирано је Прво Гимнастичко друштво – Нови Сад.

Гимнастика као спортска грана, имала је водеће место у програму друштва, које се брзо развијало како у масовности, тако и у квалитету.
Фото: Градске инфо

Јануара 1951. године, Соколски дом се предаје на коришћење Првом гимнастичком друштву.

Исте године, Гимнастички савез Југославије, мења име у „Партизан“, па у складу са тим 1952. године и друштво мења име и постаје Друштво за телесно васпитање Партизан I, али и даље негује гимнастичке програме за децу и одрасле, као и спортску гимнастику.

Због тога су терени који се налазе иза зградње Соколског дома Новосађанима познатији под тим називом – Партизаново игралиште.

Целокупну историју Соколског друштва могуће је свакодневно погледати на својеврсној изложби на отвореном.
Фото: Градске инфо

Наиме, на огради Партизановог игралишта налазе се панели са записом и фотографијама о историјату овог веома важног друштва.

Такође, зграда Соколског друштва у Новом Саду много је познатија под називом Позориште младих, истоименом позоришту које је ту смештено.

Позориште младих основано је 1931. године као Позориште лутака, а потекло је од Соколске секције луткара која је у оквиру Соколског друштва формирана годину дана раније.

Од 1952. године позориште носи име Градско позориште лутака.

Шездесетих година, осим марионета, уводе се и нове врсте лутака – гињол и јавајке, да би 1968.године била одиграна и прва „жива“ представа, те од тада позориште носи свој данашњи назив.

Осим на српском представе су игране на мађарском, словачком, русинском и албанском језику.

У оквиру зграде Соколског друштва смештен је и Дом културе, у којем се одржавају свирке.

Фото: Градске инфо
Други објекат од велике важности, не само за историју Новог Сада, већ и читавог простора Ex-YU је чувени Студио М (који се званично води на адреси Пионирска 2, иако је фронт зграде орјентисан ка Улици Игњата Павласа, баш као и главни улаз у објекат).
Фото: Градске инфо

Зграда Студија М саграђена је 1959. године, према пројекту чувеног новосадског архитекте Павла Жилника, уз зграду Радија Нови Сад, који је већ био смештен у бившој згради Дома удружења трговаца (Трговачки Лојд).

Фото: Градске инфо

У почетку је служила као концертна дворана за концерте класичне, забавне и народне музике, драмске игроказе и представе, различите пригодне догађаје и слично, све док средином шездесетих у Југославији није почео да доминира рокенрол.

Неке од најбољих свирки су одржане у Студију М, а неки од најбољих албума снимљени су у Радију Нови Сад.
Фото: Градске инфо

Радио Нови Сад је имао два студија у ком су многа велика имена попут ЕКВ-а, Булдожера и многих других снимила познате албуме.

Седамдесетих и осамдесетих година није било бенда у Југославији који није свирао у Студију М.

Нови Сад је некад у том продукцијском смислу био веома занимљив.

Први дани џеза одржани су у Студију М, а чувеном Чету Бејкеру је то био један од последњих наступа у каријери.

Фото: Градске инфо

Корни група је свој последњи наступ одржала у Студију М, објављен је као дупли албум, једна плоча је концертна, а друга су хитови.

Група Азра је у Студију М својевремено свирала као предгрупа, а Прљаво казалиште и Леб и сол су одржали гомилу својих концерата у том простору.

Први концертни запис Бијелог дугмета икад снимљен настао је управо у Студију М.

Они су тада имали један албум, доста су били неувежбани, али је концерт био одличан, присећају се старији суграђани који су имали прилику да их слушају.

Фото: Градске инфо

Словеначки Булдожер је снимио свој други албум у Радиjу Нови Сад.

У концертној сали свој први концерт 1980. одржао је млади пијаниста Иво Погорелић.

У овом студију албуме су снимали и ЕКВ, Бајага, „Лабораторија звука“, Звонко Богдан, а Балашевић свој рани хит „Прва љубав“.

Од свих бендова бивше Југославије, само Индекси и група Смак нису никада свирали у Студију М.

Студио М можда јесте изгубио свој прави смисао јер се у њему више не снимају албуми и не одржавају свирке, али остају снимци као сведоци једног времена.

Студио М данас служи као простор за уметничке изложбе.

Уколико вас током шетње центром Новог Сада пут нанесе у улицу Игњата Павласа, обавезно погледајте неку представу у Позоришту младих или свратите на неку свирку у Дому културе.
Фото: Градске инфо

Ако сте више спортски тип, окупите друштво и одиграјте неку утакмицу на Партизановом игралишту.

За коју год варијанту да се одлучите, нећете погрешити.

Ulica priča priču: Bulevar Mihajla Pupina

 

Преузмите андроид апликацију.