Почетна > Моја улица
Моја улица Нови Сад

Улица прича причу: Трг галерија

Трг галерија у Новом Саду је један од најзначајнијих јавних градских простора у Новом Саду.
Фото: Градске инфо

Овај Трг почиње да се формира непосредно након Првог светског рата, у време када се Нови Сад интензивно развијао и градио. Замишљен је као пословни дистрикт, по угледу на друге светске метрополе, а о овој амбицији најбоље сведоче зграде Продуктне берзе и Хабага, тадашњих носилаца привредног живота града.
Пре изградње данашњег Булевара Михајла Пупина, на овај трг су излазиле четири улице: Васе Стајића, Мике Антића, Илије Огњановића (која се данас налази са друге стране Булевара), као и продужетак улице Мике Антића, уличица која се завршавала код некадашње Јерменске цркве.

Каснијим радовима на продужетку Булевара Михајла Пупина, а посебно након изградње пословне зграде “Копродукта”, простор је затворен у Трг са данашњим изгледом омеђеним дворишним фасадама. Ако се уз то дода и податак да је готово половина некадашњег трга уступљена за потребе паркинга, стиче се утисак да је читав простор изгубио основну намену и изглед трга.

Фото: Градске инфо

Зелена површина која се данас налази на делу Трга галерија остатак је некада лепо украшеног парка, са цветном алејом, окруженом дрворедом.

Као и већини других улица и тргова у Новом Саду мењан му је назив, па је након Другог светског рата све до 1992. године читав простор био познат као Трг пролетерских бригада.

Зграда која и данас доминира Тргом галерија наменски је подигнута за Новосадску продуктну берзу 1926. године.
Фото: Историјски архив Града Новог Сада

Наиме, непосредно по завршетку Првог светског рата, јавила се потреба за уређењем сфере економије.
Колико је трговина житом напредовала 1920. године, најбоље говори податак да су у Новом Саду све више куповале фирме из Аустрије и Немачке. Како у погледу креирања цена није било никаквих меродавних критеријума, а прелазно стање и правосуђе било је у врло неразвијеном стадијуму, неки трговци житом поднели су предлог о оснивању Новосадске берзе, међутим овај предлог није примљен са претераним ентузијазмом.

Иницијатори оснивања берзе, Др. Емил Палић, Станко Моротвански и Јосип Цвибах, нису хтели да одустану од своје идеје, па су енергично настави да лобирају да баш Нови Сад буде центар трговине житом.

Сав труд се исплатио 1921. године, када је Министарство трговине тадашње државе одобрило оснивање новосадске продуктне берзе на основу правила београдске берзе, под условом да се берза сама брине о свом издржавању, без икакве државне помоћи.

Тако је 1. септембра 1921. године, у просторијама новосадског Трговачког Удружења, отворена берза у Новом Саду.

Успех Новосадске берзе је био вртоглав, па су убрзо њени берзански послови премашивали рад не само београдске, загребачке и сарајевске, него и будимпештанске, братиславске и прашке продуктне берзе.

Током Другог светског рата ту је била смештена мађарска тајна полиција, а одмах по ослобођењу 1944. године овде се уселила ОЗНА, убрзо преименована у УДБА. Након што је УДБА премештена у тек изграђену зграду Дирекције ДТД, извршена је адаптација зграде за ликовни фонд Галерија Матице српске, који је ту од 1958. до данас.

Занимљив је податак да се у сутерену ове зграде, у периоду 1927.–1928. године налазила прва масонска организација у Новом Саду ложа „Стратимировић”.

Пројекат за изградњу Зграде Продуктне берзе, односно Галерије Матице српске, урадио је познати новосадски архитекта Лазар Дунђерски. Овде је занимљиво поменути, да изведено архитектонско решење није освојило ни једну од прве три награде на претходно расписаном конкурсу, већ одабрано накнадно.
Фото: Градске инфо

Будући да је зграда првобитно била намењена финансијској институцији, и њен изглед је подређен тој намени. Главни улаз налази се централно постављен, окренут ка Тргу. До њега води високо степениште, подигнуто до нивоа прозора приземља. Наглашена су четири јака стуба, на којима је изведен плитак балкон, са оградом од балустера.

Фото: Градске инфо

Адаптација зграде вршена је у периоду 1956. – 1958. године, и тада је додат још један спрат.

Промене у правцу преображаја Трга од пословног ка галеријском простору, започеле су 1958. године, када се у зграду Продуктне берзе уселила Галерија Матице српске, а затим отворена Спомен-збирка Павла Бељанског (1961.) и Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића (1974).

Галерија Матице српске наставља традицију Музеја основаног 1847. у оквиру Матице српске и представља институцију од великог националног значаја. На садашњој адреси се налази од 1. јуна 1958. године.
Фото: Градске инфо

Колекцију Галерије Матице српске чине, између осталог, и некадашње колекције појединаца, као што су породична збирка Саве Текелије, колекција Милоша Бокшана, али и савремена колекција Саве Степанова.

Фото: Градске инфо

Пратећи савремене музеолошке токове Галерија се прилагођавала, мењала, израстајући у једну од водећих музејских установа у Србији, чији су рад и квалитет препознати и ван граница земље, што потврђује велики број награда и признања које је Галерија примила.

Фото: Градске инфо

У години када Нови Сад обележава титулу Европске престонице културе, ова институција прославља важан јубилеј – 175 година од оснивања Галерије Матице српске.

Зграда Спомен-збирке Павла Бељанског изграђена је по пројекту архитекте Ива Куртовића.
Фото: Градске инфо

Случајност или не, тек ни идејно решење Куртовића није освојило ни једну од прве три награде на претходно расписаном конкурсу, већ одабрано накнадно.

Објекат Спомен-збирке Павла Бељанског чине два грађевинска корпуса које обједињују улаз и хол, измештени у односу на централну осовину. Према првобитној замисли у приземљу су биле канцеларија кустоса и гардероба, а у десном тракту изложбени простор.

Спратни део заузима шест изложбених целина, распоређених да се прате у кружном току. Издељен на неједнаке делове, спрат има природно зенитално осветљење преко хоризонталних плафонских прозора.
Просторија на североисточном делу спрата првобитно је замишљена као кабинет Павла Бељанског, који он никад није користио.

Овде је 1971. године отворен Меморијал уметника, предвиђен за повремене поставке које ће публици приближити животе и стваралаштво уметника чија се дела налазе у колекцији Павла Бељанског.
На травњаку испред зграде налази се споменик српској сликарки и фотографу Надежди Петровић, подигнут 1995. године.

Фото: Градске инфо
Трећа галерија, која са осталим институцијама чини јединствену културолошку целину је Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића.
Фото: Градске инфо

За јавност је отворена 1974. године и одмах је постала културна институција која је на више начина обогатила културни живот града.

Фото: Градске инфо

Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у своју делатност укључује мноштво активности из свих сегмената музејске делатности, са намером да публици приближи уметност генерације уметника који су обележили ликовну сцену педесетих и шездесетих година 20. века.

Од осталих места на новосадском Тргу галерија, вреди поменути Планинарско-смучарско друштво „Железничар“, чије просторије се налазе на броју 4.
Фото: Градске инфо

Ово друштво основанли су 18. априла 1951. године љубитељи природе у ЖТП Нови Сад, под називом Планинарско-смучарско друштво „Железничар“. Циљ Друштва је чување природне околине и рекреација грађана. Данас Друштво има око 600 чланова и врло је активно, а план њихових активности доступан је на месечном нивоу, на сајту и Facebook страници удружења.

Одмах поред просторија Планинарско-смучарског друштвао „Железничар“ налази се сервис за поправку и рестаурацију бицикала, као и продавница делова за бицикле „Циклотека“.
Фото: Градске инфо
Трг галерија у Новом Саду доживео је судбину неких других новосадских тргова, када је неправедно одсечен од главних градских токова и претворен у споредно место, са недефинисаним одликама трга, у већини случајева претворених у паркинг (попут Трифковићевог трга, Трга незнаног јунака, Трга младенаца, Трга Марије Трандафил и слично).
Фото: Градске инфо

До сада је спроведене више различитих конкурса којим би се уредио Трг галерија, те спровела трансформација овог простора у културни пејзаж града. Идеја има много, али у тренутку писања овог текста, још ни једна није заживела.

Без обзира на то, Галерија Матице српске, Спомен-збирка Павла Бељанског и Поклон збирка Рајка Мамузића се труде да приближе уметност Новосађанима, а њихова врата отворена су за посетиоце током читаве године.
Фото: Градске инфо

Посебан доживљај представља манифестација „Лето на Тргу галерија“, током које ове институције новосадској публици нуде бесплатне културно-уметничке програме на отвореном. Захваљујући концепту саме манифестације, оживљава се простор Трга као потенцијално културног језгра града, као место за уживање и провођење слободног времена.

Уколико до сада нисте, увек је право време да обиђете ове значајне културне институције.

Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо

Улица прича причу: Шумадијска улица

 

Преузмите андроид апликацију.