Почетна > Моја улица
Моја улица Нови Сад

Улица прича причу: Сунчани кеј

Иако новосадски Кеј представља само мали део веће целине, односно део насипа којим се АП Војводина штити од ћудљивог Дунава, он је једно од, ако не и омиљено место Новосађана и посетилаца Новог Сада за шетњу.
Фото: Градске инфо

Оно што ни већини становника Новог Сада није познато је да је Кеј заправо издељен на три целине, односно улице.

Тако део који почиње од капије бившег бродоградилишта, па до дела где Булевар цара Лазара излази на Кеј носи назив Сунчани кеј, на њега се наставља део који до Варадинског моста (односно моста Дуга) носи назив Кеј жртава рације, а одатле до почетка канала Дунав-Тиса-Дунав део са називом Београдски кеј.

Фото: Градске инфо

Сваки од ових делова Кеја заслужује засебан текст, јер као што сте већ имали прилике да прочитате у ранијим текстовима, дужина улице није пропорционална количини историје којом је улица прожета.

Данашњи Сунчани кеј првобитно се звао Истарски кеј, али је почетком `90-тих, када је почео грађански рат у бившој СФРЈ, то промењено.
Фото: Градске инфо

Према неким наводима, негде у то време на иницијативу грађана који су осећали извесну нелагодност због тог назива промењено је име улице и Истарски кеј постаје Сунчани кеј.

Један од чланова комисије за промену имена десетак година касније пише како је ту учињена грешка јер присвојни придев „истарски“ није изведен од топонима Истра која се налази у Хрватској (што би онда оправдало промену имена), а који у свом правилном облику гласи „истрански“, него придев изведен од речи Истар што је латинско име за реку Дунав.

Фото: Градске инфо
Историја односа Дунава и Новог Сада је у најмању руку врло турбулентна.

Вековима је неукроћени Дунав с пролећа показивао своју снагу чистећи све што би на његовим обалама први житељи Новог Сада сазидали и направили.

Прве насипе подигле су граничарске, а после коморске власти.

Поплава из 1770.године била је права катастрофа, јер је Дунав те године продро у град. Тада су подигнути насипи и опкопи, који су се показали посебно јаким, када су 1827. издржали посебно висок водостај.

У почетку нису дизани обухватни заштитни насипи, већ су насипане само поједине ниже улице, попут Дунавске.

Године 1859. изграђен је и горњи насип (Лимански насип).

Ипак поплаве су и даље биле велики проблем за житеље Новог Сада, па је већ 1873. године поплављен новосадски атар.

Највећа и најфаталнија поплава у прошлости Новог Сада у 19. веку била је она од 12. марта до 18. априла 1876. године.  Поводом те поплаве градски Магистрат заседао је више пута и донео је важне одлуке.

Ужурбано су поправљани насипи и прављени су нови, прокопавани су одводни канали, пропусти и дозиђивани су шанчеви око града.

Како би се предупредила ситуација да нестане људства за одбрану града од поплаве, донета је одлука да се позатварају сви излази из града и да се никоме не дозволи да напусти Нови Сад.

Трошкови око поплаве били су изузетно високи, баш као и штета која је током ње настала.

Осим ове, још се памте поплаве из 1926. године, 1940. године, 1954. године, а највећа поплава у новије време забележена је 1965. године.

Те године је већи део АП Војводине био поплављен, јер ефикасан систем бедема још увек није постојао.

Управо поплаве из 1965. године су указале на потребу успостављања ефикасног система одбране од поплава.

У оквиру радова на санацији дунавске одбрамбене линије после поплаве 1965. године, у десетогодишњем периоду 1965-1974, довршено је осигурање одбрамбене линије на деоници уз Дунав (укупно 135,5 км).

Тако се из нужде изродило омиљено новосадско шеталиште.

Реализацијом пројекта реконструкције и надвишења Кеја 2009. године, Нови Сад први пут у историји може бити сигуран да је заштићен од поплава.

Свој данашњи изглед Сунчани кеј, Кеј жртава рације и Београдски кеј углавном дугују радовима на реконструкцији, који су спроведени од 2009. до 2012. године.
Фото: Градске инфо

У том периоду изграђене су пешачка, бициклистичка и трим стаза.

Трим стаза на Сунчаном кеју дугачка је тачно 2.500 метара и протеже се целом дужином овог дела Кеја.
Фото: Градске инфо

Осим што представља идеално место за рекреацију, трим стаза представља и сталан извор сукоба између оних који је користе на различите начине, врло често ненаменске.

Наиме, док је једни користе за трчање, други је користе за лагано шетање.

Фото: Градске инфо

Посебан проблем настаје када шетачи сретну неког познатог, па са њим застану на кратко, да размене коју реч, ометајући рекреативце који су дошли на трчање.

Док једни трим стазу користе носећи лагану спортску обућу, други се по њој крећу у ципелама са штиклом, па долази до оштећења подлоге.

Фото: Градске инфо

Такође, забележено је и да се по њој возе аутомобили, мотоцикли и бицикли.

Све ово задаје главобољу и једнима и другима, јер рекреативцима није јасно зашто шетачи не користе бетонску стазу која је одмах поред и широка је бар 4 метра, док шетачима није јасно зашто они некоме сметају, када има сасвим довољно места да их обиђу.

Превозна средства на стази за трчање/шетање су посебан проблем, о којем је сувишно писати.

На самом почетку, када се крене из правца Лимана 4, налази се марина за чамце, једрилице и мање бродице.
Фото: Градске инфо

Љубитељи Дунава своја пловила могу да оставе у неком од наутичких клубовa, а осим њих се на овом делу кеја налази и неколико чарди за уживање и опуштање.

Тако се један за другим ређају: Наутички клуб Yachting Club, Наутички рекереативни клуб „Лиман“, чарда „Лиман“, Једриличарски клуб „Војводина“ и чарда „Једро“.

Фото: Градске инфо
Преко пута, уз Сунчани кеј налази се објекат некадашњег „Чешког магацина” у Новом Саду, који представља непокретно културно добро као споменик културе.
Фото: WikimediaCommons/Jadran

Зграда магацина је индустријски објекат наменски изграђен 1921. године на простору у југоисточном делу Новог Сада, уз саму обалу Дунава.

Подигла га је чешка држава за потребе складиштења пољопривредних производа који су куповани у граду и околини, а потом Дунавом транспортовани на север.

Својевремено, негде од средине 1990-тих, се у једном делу објекта налазио клуб NS Time, место где се слушала Punk и Rock музика.

Свакако, најупечатљивији детаљ из овог клуба је авион Миг-21, са нацртаним чељустима на носу авиона, а који је комплетан био смештен унутра.

Готово сви новосадски Punk и Rock бендови који су постојали 90-тих у неком тренутку имали су свирку у NS Timeу

Данас клуб више не ради.

Ако наставимо даље Сунчаним кејом, долазимо до омиљеног новосадског купалишта „Штранд“.
Фото: Градске инфо

Крајем 19. века, у време када је градоначелник Новог Сада био Стеван Пеција Поповић, уређена је плажа на Дунаву – популарни Штранд. Ова плажа данас се сматра за једну од најуређенијих на целом току Дунава.

Фото: PrtSc/Facebook/Stare fotografije Novog Sada

На месту где се данас налази Штранд, дуго година локално становништво је појило стоку, па се и само место звало Полој.

Цивилно купалиште „Штранд“ омеђено је 1856. године на горњем Лиману, а јавним је проглашено 1911. године.

Фото: Градске инфо

Садашњи „Штранд“ подигли су немачки официри за време Првог светског рата.

Истовремено, за слабије пливаче уређено је посебно ограђено купалиште Schwimmschule (Швимшул).

Фото: Градске инфо

Почетком 20. века на плажу „Штранд“ се долазило у прописаним купаћим оделима.

Строго је била одређена граница до које су се смеле скраћивати сукње или спуштати деколтеи, док су мушкарци морали носити купаћи дрес с горњим делом.

Да све буде по правилима плаже бринули су редари, који су између осталог метром проверавали да ли је дужина купаћих одела за даме по прописима, односно да не открива превише, док би дами која би била ухваћена да се сунча голих груди, приступ на плажу био доживотно забрањен.

Фото: PrtSc/Facebook/Stare fotografije Novog Sada

Ови строги критеријуми су временом ипак спуштани.

Ех, шта би ондашњи редари имали да кажу, да данас прошетају „Штрандом“.

Преко пута главног улаза на „Штранд“, из правца Фрушкогорске улице налази се ресторан „Беза“.

Смештен у хладу топола, овај ресторан са вишедеценијском традицијом својим посетиоцима може да понуди добру услугу и пријатан амбијент.

Фото: Градске инфо
Одмах до „Штранда“ налази се Кајак кану клуб „Војводина“, у којем је поникла наша врхунска кајакашица и освајач значајних одличја на домаћим и страним такмичењима, Милица Старовић Новаковић.
Фото: Градске инфо

У прилогу који смо снимили, погледајте и упознајте Лице града – Милицу Старовић Новаковић.

Milica Starović – Lice grada

Поред Кајак кану клуба „Војводина“ смештен је Веслачки клуб „Данубиус 1885“, основан 28. марта 1885. године.
Фото: Градске инфо

Давне 1872. године чувени песник Лаза Костић, формира Удругу ватрогасну, јачачку и веслачку, као израз интереса и потребе младих.

Развојем Удруге, пре свега бројем чланова, она се дели и 28. марта 1885. године одржава се Оснивачка скупштина Веслачког клуба „Данубиус“ на којој се усваја Статут, Правила о раду и бира Управни одбор.

Основни циљеви рада Клуба су били и остали: развијање веслачког спорта, окупљање, тренирање и васпитање што већег броја деце и омладине и постизање врхунских спортских резултата.

Недавно је прославио свој 137. рођендан, а од срца му желимо да их прослави још много.

Прекопута Веслачког клуба „Данубиус“ сада се налази терен за мини голф, а некада се налазила тзв. Жута кућа.
Фото: Градске инфо

У њој се од 1988. године налазио клуб младих уметника, а читав простор био је намењен младима.

За оно време, у социјалистичком систему она је представљала место тада невиђеног грађанског активизма.

Почетна идеја била је организовање школе цртања која би уједно била и припрема за пријемни испит за упис на Ликовну академију.

Након консултација са ОК Савеза социјалистичке омладине који без много двоумљења прихвата ову идеју, група приступа њеној разради.

Оформљене су три програмске групе: психолози, марксисти (као дуг времену) и визуелни студио, формулисан је план и програм школе и израђена концепција будућег простора куће.

Први разговор у Савезу социјалистичке омладине десио се у јуну 1988.

Већ у августу започела је адаптација куће која је окончана у септембру.

Кухиња је постала пријемна канцеларија, некадашње дневна и спаваћа собе спојене су у велики простор за школу,  станови у приземљу претворени у галерију и будући клуб, а на фасади је осликан мурал.

Са радом је прво почела школа цртања, која је на самом почетку имала 55 полазника.

Следећа је са радом почела психолошка група, иначе заслужна за увођење првог С.О.С. телефона у граду.

Већ у децембру 1988. године званично је основано „Удружење за креативно ангажовање младих Жута кућа“.

У току свог постојања у њој су извођени перформанси, концерти и одржаване су изложбе.

Са избијањем грађанског рата у бившој СФРЈ, долазе тешке године, које су свог трага оставила и на деловање уметника у овом простору.

Временом, „Жута кућа“ је претворена само у кафану, а коначно бива напуштена 1995. године, тада већ далеко од првобитне идеје као месту окупљања младих и уметничког простора.

Како је кућа представљала ругло, те пребивалиште бескућника и сумњивих особа, на иницијативу грађана она је порушена.

Срећом, Нови Сад данас може да понуди бројне просторе за културна дешавања и развој уметности.

У наставку Сунчаног кеја, а поред Веслачког клуба „Данубијус 1885“ налази се чарда „Цесла“, како они сами кажу „усидрена“ 1993. године уз новосадски кеј, покрај Дунава.

Фото: Градске инфо
Посебну занимљивост на Сунчаном кеју представљају рени бунари.

У оквиру планираног уређења шест рени бунара на Кеју, 2017. године ЈКП „Водовод и канализација“ урадило је њихову мурализацију.

Фото: Градске инфо

С обзиром на то да су рени бунари непосредна зона заштите и да је околина била запуштена, одлучено је да се пројектом мурализације рени бунара добије један потпуно уређен простор.

Изабрано је концептуално решење, односно да сви рени бунари буду осликани у истом стилу, да имају јединствен печат у складу са околином.

Фото: Градске инфо

Консултовани су људи из ЈП „Урбанизам“ и Покрајинског завода за заштиту природе, како мурализација не би пореметила живи свет којем је ту станиште, а и да се сам уметнички акт уклопи у простор за рекреацију.

Данас ови рени бунари представљају својеврсно уметничко дело на отвореном.

Фото: Градске инфо
Оно што је карактеристично за Сунчани кеј је подређеност бављењу спортом овог простора.
Фото: Градске инфо

На самом кеју налазе се две теретане на отвореном, терен за мали фудбал, два терена за тенис, а у близини је и Ђачко игралиште са својим теренима за фудбал и кошарку и стазама за трчање.

Фото: Градске инфо

Уз већ поменуту трим стазу налази се бетонска стаза за шетање, као и бициклистичка стаза са две траке.

Фото: Градске инфо

Због близине Дунава, велике зелене површине, удаљености од градске вреве и пријатног и опуштајућег амбијента, Сунчан кеј представља савршено место за боравак на отвореном.

Фото: Градске инфо

Зато, изађите и прошетајте, вежбајте или провозајте бицикл. Сигурно нећете погрешити.

Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо

Ulica priča priču: Ulica Modene (FOTO)

 

Преузмите андроид апликацију.