На месту на коме улица Марка Миљанова данас излази на Београдски кеј некада је био почетак канала и налазила се преводница Малог бачког канала.
Мали бачки канал, који повезује Нови Сад и Мали Стапар, где се спаја са Великим бачким каналом, прокопан је између 1871. и 1875. године под именом Канал Франца Јозефа (тада у Аустроугарској). Овај канал од 1918. године понео је име Краља Александра.
Старији Новосађани из овог дела Подбаре још се са сетом сећају времена када су као клинци уживали у купању у Каналу и тамо пецали. Али време је учинило своје.
У послератном периоду почео је значајан процес трансформације Новог Сада из паланке у индустријски, економски и административни центар. Касних педесетих година 20. века почетак канала кроз Подбару је уклоњен (затрпан) и заједно са преводницом измештен 500 метара низводно на локацију где се и данас налази.
На месту затрпаног канала изграђен је наставак кеја, а улица Марка Миљанова је баш ту избила на Дунав, изграђена је пруга на новој траси и пут према Жежељевом мосту (који је завршен убрзо по затрпавању овог дела канала), а ту је данас и Кванташка пијаца.
Улица Марка Миљанова налази се у крају који је некада био део новосадске индустријске зоне. На самом почетку улице још се могу видети остаци некадашњег новосадског индустријског гиганта, фабрике „Електропорцелан“.
Предузеће „Електропорцелан“ основано је 1922. године као деоничкарско друштво, најпре за производњу предмета од керамике, мајолике и шамотних материјала. Године 1928. постаје акционарско друштво и свој производни програм проширује уводећи производњу електро изолационих материјала, производе се изолатори за наџемне водове, изолатори за телефонске линије и инсталациони материал.
Након Другог светског рата до 1952. године, као власништво државе, „Електропорцелан“ наставило је производњу електроматеријала.
Од 1970. године до 1992. године предузеће је било у саставу система “Раде Кончар” из Загреба, под именом ООУР „Електропорцелан“ Нови Сад. Године 1992. одваја се од система Раде Кончар и наставља пословање као деоничарско друштво за производњу електропорцелана и техничке керамике.
Почетком 2000-тих предузеће је ушло у процес приватизације, која је завршена јула 2004. године. На велику жалост, несавесно пословање, економска криза и још понешто довели су до тога да се ово светски познато предузеће заувек угаси.
Осим „Електропорцелана“, у овој улици налазила се и фабрика за прераду воћа и поврћа „Купин“, у којем је радио велики број становника овог краја.
Отприлике на месту данашње Топлане Исток раније, све до краја ’50-тих година 20. века налазили су се велики резервоари за гас Фабрике за производњу гаса – Плинаре.
На истом месту се раније, једним својим делом, налазило Новосадско вашариште, које је ту било све до краја ’30-тих година 20. века, пред Други светски рат, када је премештено на место данашњег Новосадског сајма. Мало даље, у правцу Дунава, налазила се сточна пијаца на којој су сељаци продавали стоку и остале производе.
Данас ова улица доживљава нови преображај, који се највише огледа у трансформацији из индустријске зоне у стамбену.
Октобра 2020. године улица је потпуно реконструисана. Улица је добила 136 паркинг места, обостране пешачке стазе, бициклистичку стазу и 59 стубова нове расвете, а изграђени су и канализациона мрежа и топловод.
Преузмите андроид апликацију.
