У наставку Сунчаног кеја, од места где се завршава Булевар цара Лазара, па до Варадинског моста (моста Дуга) кеј носи назив Кеј жртава рације.
Овај део новосадског кеја понео је назив по једном од најтрагичнијих догађаја у историји Новог Сада и АП Војводине.
Наиме, Новосадска рација или Рација у јужној Бачкој 1942. године је назив за масовне ликвидације Срба, Јевреја и Рома које су у јануару 1942. извеле мађарске фашистичке власти на подручју тада окупиране Бачке.
Рација је спроведена на Божић у насељима Шајкашке – Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у градовима Бечеју, Србобрану, Темерину и нешто касније у Новом Саду (од 21. до 23. јануара 1942. године).
Као изговор за акцију, коју су тадашње мађарске фашистичке власти службено описале као полицијску рацију, је послужило настојање да се ликвидира тамошњи партизански покрет, али у стварности су мађарске власти настојале да се уклоне „нежељени елементи“ са територија припојених Мађарској по завршетку априлског рата.
За месец дана је укупно убијено између 3000 и 4000 људи, те је Новосадска рација представљала највећи покољ на подручју АП Војводине у другом светском рату.
Жртве су убијане зверски, бајонетима, секирама, кундацима, пребијањем до смрти, разним другим тупим и оштрим предметима, а тек када би се злочинци уморили од целодневног убијања, за наставак свог злочина би користили митраљеске рафале.
Заједничка гробница за све жртве масакра постали су Дунав и Тиса, који су тих ледених јануарских дана били потпуно залеђени, па су егзекутори морали правити отворе, како би своје жртве гурнули под лед.
У извршењу страховитог погрома највише су се ангажовале војска и жандармерија.
Покољима су руководили штабови појединих скупина, смештени у појединим мађарским кућама. Судбина Срба и Јевреја зависила је тако не само од мађарске војске и жандармерије, него и од самих суседа Мађара, код којих је био штаб дотичне формације.
За спровођење рације окупатор је изабрао најкрволочније људе.
Током погрома нису сви припадници Мађарске националне заједнице учествовали у злочинима. Један део њих је, након што су одбили да учествују у крвавом пиру, такође страдао од руке злочинаца.
Тако је, према послератним сведочењима мештана Ковиља, рацију у том српском месту спречио мађарски жандармеријски наредник Лајош Дунавфалви који је у њему службовао.
Он је 8. јануара увече, у центру села, дочекао командира хонведског одреда који је, са делом домаћих Мађара, намеравао да и у Ковиљу изврши покољ и убедио га да то ипак не чини, па је у рацији страдало само неколико житеља Ковиља, који су имали ту несрећу да су се током трајања Рације затекли у другим местима Шајкашке.
Oдмазда за Новосадску рацију се понекад наводи као један од повода за тзв. Покољ у Бачкој, односно масовне ликвидације припадника мађарске и немачке етничке заједнице које су партизани извели 1944. и 1945. године.
Jош током самог рата мађарска влада је настојала да се оградити од злочина, те организовала суђење за њихове починитеље.
Након Другог светског рата мађарска јавност је упозната са дешавањима у Новом Саду и околини током 1941. и 1942. године.
Роман „Хладни дани“ Тибора Черешија објављен је 1964. године и био је веома популаран у комунистичкој Мађарској. Доживео је преко 40 издања, а две године касније снимљен је и филм.
У бившој СФРЈ, зарад јачања братства и јединства требало је још дуго времена да прође пре него што је уопште почело да се говори о овим догађајима.
Данас споменик „Породица“, који се налази на платоу Кеја жртава рације, представља централно место комеморације жртвама овог злочина.
Комеморација се обележава сваке године и сваки пут присуствују дипломатски представници Мађарске.
У наставку погледајте видео прилог који смо снимили заједно са историчаром Петром Ђурђевим и сазнајте који су чиниоци узроковали да се ћутање о овом злочину над Новосађанима прекине и на крају довели до постављања споменика „Породица“ на Кеју жртава рације:
Прослављени новинар и писац Мика Антић је 1967. године снимио документарни филм „Споменик“, који многи аналитичари сматрају за једно од најбољих остварења у контексту сведочанства о ужасима током Рације у Јужној Бачкој.
Такође, постоји и више документарних филмова рађених у продукцији РТС-а, који говоре на ову тему, као нпр. „Ледени дани“ – први део и „Ледени дани“ – други део.
У фебруару 2015. године јавности је презентован играни филм „Аврамов пас“, у коме се говори о страдању Јевреја у Новом Саду за време новосадског погрома.
На једној од плоча постављених на платоу код споменика „Породица“, стоји натпис:
„Сећање је споменик
Тврђи од камена
Ако смо људи
Опростити морамо
Заборавити не смемо“
Споменик „Породица“
Споменик је рад вајара Јована Солдатовића и откривен је 1971. године.
Почетком 1992. споменик је употпуњен са још 78 бронзаних плоча које је израдио исти вајар.
На четири плоче (три са текстом на српском и једна на хебрејском језику) исписане су основне информације о догађају, а на 66 плоча имена убијених личности.
Између плоча са текстовима ритмички су распоређене плоче украшене симболима Давидове звезде, крста и оцила. Испод споменика се налазе плоче са текстовима на српском, мађарском, словачком и хебрејском језику.
Споменик је реконструисан 2011. године, како би се сачувао за будућа покољења.
Последња интервенција на споменику урађена је 2021. године, када је на иницијативу Европског центра за права Рома, на спомен плочи уместо натписа “страдање Цигана” замењено натписом “страдање Рома”.
Споменик је утврђен за непокретно културно добро – знаменито место од великог значаја.
Како се споменик налази на лепо уређеном и пространом платоу, са погледом на Петроварадинску тврђаву и Дунав, ово место представља једно од најбољих места за фотографисање.
Током летњих месеци на овом месту се скупља велики број људи, посебно младих.
Нажалост, омладина се према споменику жртвама рације не односи са превише пијетета, већ простор користе за провод на отвореном и како би „попили које пићенце“.
Мало је рећи да тих дана сваког јутра иза тог „ноћног провода“ остаје гомила смећа, коју радници ЈКП „Чистоћа“ уз велики труд свакодневно за њима почисте.
На шетном делу Кеја жртава рације, на страни ближе Дунаву, налазе се лепо уређене клупе за седење са дрвеним носачима, преко којих се пружају биљке пузавице.
Биљке на тај начин уоквирују клупе, правећи хлад, а са романтичне стране, скривају заљубљене парове од радозналих погледа.
На овој страни улице налази се и издвојена бициклистичка стаза, са две траке. Осим бициклиста, користе је и љубитељи вожње ролера.
Такође, ова бициклистичка стаза део је међународне Дунавске бициклистичке руте Еуро Вело 6 (ЕВ6), која спаја Атлански океан (ушће Лоаре код Сен Назера у Француској) са Црним Морем (Ушће Дунава код Констанце у Румунији).
У неколико наврата представници Европске бициклистичке федерације истицали су да ЕВ6 рута у Србији има најбољи систем сигнализације у Европи.
У улици се налази неколико кафића и ресторана, који посетиоцима нуде мирно место да предахну од шетње кејом, а привезан за обалу налази се брод – ресторан „Цепелин“.
Такође, овде се налази Амерички кутак у Новом Саду, заједнички пројекат Америчке амбасаде и Културног центра Новог Сада.
Садржи колекције књига, часописа, аудио ЦД-ова и ДВД-ева, Интернета и програма који се организују, а заинтересовани могу да добију детаљније и поуздане информације о Сједињеним Америчким Државама.
Колекција Америчког кутка је мултимедијална и доступна свим члановима, укључујући и електронске читаче књига, таблете и иПадове који омогућавају приступ богатим електронским колекцијама.
Простор Кутка организован је тако да се у њему могу одвијати различити програми попут радионица, предавања, презентација, филмова, састанака и изложби.
Амерички кутак Нови Сад је од децембра 2015. године увео могућност полагања TOEFL® iBT испита.
Тиме је постао једина институција у Новом Саду, и једна од четири у Србији, која је званични TOEFL® iBT тест центар.
Овај део новосадског кеја, иако својим називом стално подсећа на трагичан догађај из прошлости, представља по мишљењу многих, најлепши део кеја и Новог Сада уопште.
У свако доба дана, током свих месеци у години, њиме прође велики број шетача и бициклиста, а за возаче моторних возила представља важну саобраћајницу.
Најлепше је, наравно, током пролећних и летњих месеци, када цео кеј, иначе богат вегетацијом, озелени и процвета.
Зато, искористите први слободан тренутак, прошетајте, седите на кафицу или неко друго пиће у неком од кафића и ресторана, усликајте неку фотографију и направите успомену или само уживајте у погледу на Петроварадинску тврђаву и Дунав.
Преузмите андроид апликацију.
