Почетна > Моја улица
Моја улица Нови Сад

Улица прича причу: Грчкошколска улица

Грчкошколска улица једна је од најстаријих улица у Новом Саду, а као што јој име каже, назив је добила по Грчкој школи која се налазила у овој улици. Зато би био ред да причу о овој улици почнемо управо са причом о овом објекту, који и данас постоји на броју 3, додуше са измењеном наменом.
Фото: Градске инфо
Грчка школа

Зачеци Грчке школе забележени су 1770. године када су Грци и Цинцари добили учионицу у Српској школи.

Фото: Градске инфо

Следећи велики корак било је оснивање Грчког друштва Новог Сада,  1. фебруара 1781. године у кафани „Зелени венац“, где су се окупљали угледни новосадски Грци и Цинцари.

За потребе отварања школе добровољним прилозима прикупљен је новац, те је за 500 форинти купљена Савићева кућа, објекат који се већ налазио на месту будуће Грчке школе.

Дозволу за адаптацију и пренамену објекта у образовну установу добили су 1783. године.

Фото: Градске инфо

У овој школи ђаци су знање стицали на грчком језику, те се и на тај начин чувала традиција и порекло новосадских Грка и Цинцара, досељених из Македоније и Епира.

Ову школу похађали су ђаци који су претходно морали да заврше Српску основну школу. На настави учила се веронаука и молитва на грчком језику.

Објекат Грчке школе важан је и са још једног историјског аспекта. Наиме, за време Буне 1848. у овој кући су новосадски Срби одржали скуп на коме су донели одлуку о дизању устанка.

Као и многе куће у Новом Саду, током бомбардовања 1849. и она је страдала, да би дуго након тог страшног догађаја била руина.

Обновљена је 1853. године, када су напокон прикупљени прилози за њену обнову.

Грчка школа радила је све до 1863. године, када је због малог броја ученика затворена.

Како је градска администрација све до изградње данашње Градске куће муку мучила са смештајем својих служби, након затварања школе у овој згради био је смештен Полицијски комесаријат.

Као симбол јединства два народа, кућа је дарована Великој новосадској гимназији, што је и забележено на спомен-плочи, постављеној на средини фасаде, изнад приземља.

После Другог светског рата зграда је коришћена само као стамбени објекат, а у ту сврху се и данас користи.

Улица знаменитих станара и знаменитих зграда

Иако дугачка једва 150 метара, у овој улици је живело више знаменитих Новосађана, који су оставили значајан траг у историји Новог Сада. Исто тако, у Грчкошколској улици је смештено неколико објеката, својеврсних новосадских топонима.

Фото: Градске инфо

Улица саздана од свега десетак кућа, а свака би за себе могла да исприча неку своју причу.

У кући на броју 5, која сада није репрезентативног изгледа, некада је живео Миша Димитријевић, један од најближих сарадника Светозара Милетића, оснивач и главни уредник листа „Браник“, трагично настрадао од руке свог политичког ривала Јаше Томића.

Фото: Градске инфо

У кући поред, у Грчкошколској улици 7 живео је још један сарадник Светозара Милетића, истакнути правник, публициста и политичар Михаило Полит-Десанчић.

На броју 11, на самом углу са Пашићевом улицом, налази се кућа на којој је осликана икона Светог Петра и Павла, по чему је здање добило назив „Кућа код иконе“, у којој је 1816. године рођена и новосадска добротворка Марија Трандафил.
Фото: Градске инфо

Икона је после Другог светског рата уклоњена, али је реконструисана 2007. године према предлошку чувеног сликара Уроша Предића.

На почетку Грчкошколске улице, на углу са Милетићевом улицом, под бројем 2 налази се по мишљењу многих Новосађана један од најлепших објеката у Новом Саду.
Фото: Градске инфо

У питању је зграда некадашњег Централног кредитног завода, потом Љубљанске и на крају Цептер банке, изграђена 1895. године.

Оснивачи Централног кредитног завода су били чувени Лазар Дунђерски, Љуба Стефановић и Милош Димитријевић.

Фото: Градске инфо

Централни Кредитни Завод је основан 1890. као деоничарско друштво са циљем да помаже трговачке, занатске, економске интересе као и просветну и културну делатност Срба у Хрватској и Угарској.

Оно по чему је ова зграда позната, осим прелепе фасаде, је скулптура бога трговине Хермеса (римски бог Меркур) од бронзе, постављена на куполу здања.

Фото: Градске инфо

Колико је упечатљив изглед ове зграде, а посебно њене куполе са (тада позлаћеном) скулптуром, говори податак да је још од времена њеног настанка међу Новосађанима била позната као „палата Златног човека“.

Мало је рећи да зграда ни након више од сто година од како је изграђена није изгубила на лепоти и атрактивности. Тако и данас, уколико пролазите поред овог здања и погледате на горе, можете видети бога Хермеса који изгледа као да језди преко небеског свода, журећи да боговима пренесе неку важну вест.

Фото: Градске инфо
Одмах поред ове велелепне зграде, на броју 4 налази се кућа Теодора Грбића, познатог новосадског кројача мушких одела. Раније су се на том месту налазиле две старе куће.
Фото: Градске инфо

Власник једне је био адвокат и новосадски градоначелник Јован Радовановић, а друге краљевски саветник Теодор Мандић. У једној од њих је својевремено становао и познати композитор и професор музике Исидор Бајић.

Новембра месеца 1936. године, Теодор Грбић добио је дозволу градских власти да надогради кућу за један спрат, али је већ фебруара 1937. добио другу дозволу да из темеља сазида другу кућу.

Оно по чему ова кућа носи печат аутентичности је велики ћирилични натпис имена власника куће „Теодор Грбић“.

Куриозитет везан за породицу Грбић је што сви мушки потомци носе име Теодор, па је тако данашњи власник ове куће пети Теодор Грбић.

Новосадски корзо 80-тих и 90-тих

Сада, када већ помињемо кућу у Грчкошколској 4, не можемо а да непоменемо да се у приземљу објекта, на месту некадашње кројачке радње, већ деценијама налази култно место кафе „ДВ“.

Кроз историју свог постојања променио је више назива. Прво се звао „Кирби“, па „Тетреб“, па „ДБ“, па „КГБ“, а ових дана је познат под називом „ДВ“. И поред великог броја назива које је променио, оно што је за све то време остало исто је добра атмосфера.

Данас  можда и није толико популаран као локали у оближњој улици Лазе Телечког, али и даље има своје верне поштоваоце.

Одмах преко пута налазио се клуб „Ара“, касније преименован у „Арт клинику“, место добре Rock and Roll музике. На жалост, клуб данас не ради, али живи кроз причу генерација Новосађана који су се у њему проводили.

Фото: Градске инфо

Исту судбину као и „Арт клиника“  доживео је и подрум пића „Вучко“, који се налазио у подруму куће поред „ДВ“-а.

Фото: Градске инфо

Подрум пића „Вучко“ био је добро познат онима са ограниченим финансијама за ноћни излазак, јер се у њему могло купити, између осталог, и точено вино, не баш сјајног квалитета, али опет довољно добро да испуни ноћни провод.

Фото: Градске инфо

У пасажу зграде број 7 и данас се налази коноба „Оркус“, позната по „живој“ музици тамбураша.

Када би кафана могла да прича, сигурно би испричала многе незаборавне догађаје зачињене шприцером и тамбурицом.

Ова четири места, уз додатак пар клубова и продавница у оближњим улицама заједно су сачињавала својеврстан Новосадски корзо, односно Штрафту за ноћни излазак.

Данас нове генерације имају своја места за излазак, а у Грчкошколској улици се викендом увече не ствара саобраћајни колапс од броја људи који се врте по Новосадској штрафти.

Иако одређени број кућа у овој улици треба обновити како би им се повратио некадашњи сјај, ова улица и даље је једна од лепших у Новом Саду.

Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо

Ulica priča priču: Njegoševa ulica

 

Преузмите андроид апликацију.