Почетна > Нови Сад
Моја улица Нови Сад

Улица прича причу: Алмашка

Алмашка улица никада није мењала име, чак ни током окупације, па је и по томе једна од ретких улица у граду.
Фото: Градске инфо

Постанак ове улице, али и читавог краја, везан је за досељавање становника села Алмаша, које се налазило на мочварном земљишту негде између данашњег Темерина, Надаља, Сирига и Србобрана.

Они су се преселили у Петроварадински шанац (данашњи Нови Сад) на самом почетку 18. века. Настанили су се заједно на тадашњој крајњој периферији Петроварадинског шанца, на Сувој греди, иза задњих кућа код велике баре. Алмашани су током 1718. године на том подручју образовали своје насеље.

Фото: Градске инфо

У почетку је Алмашки крај био сиромашан, а његови житељи становали су у скромним кућама направљеним од прућа, облепљеним блатом и покривеним трском. Жене су, заједно са децом, обрађивале земљу, што су чинили и мушкарци за време мира у својству слободних сељака.

Најзначајнији објекат у Алмашкој улици је, без сумње, Алмашка црква, храм света три јерарха Српске православне цркве.
Фото: Градске инфо

Прву цркву у Алмашком крају подигли су досељеници из села Аламаш. Црква је сазидана од лошег материјала, прућа, дасака, трске и блата, онако како су сиромашни житељи били у могућности, али са пуно љубави.

Жеља становника Алмашког краја да имају највећу цркву потиче још од става првих Новосађана који су се још онда делили по крају у ком живе.

Фото: Градске инфо

Наиме, они који су живели од тадашњег Дунавског моста према Саборној цркви и даље према Темеринском путу били су у центру града и сматрали су себе за господу, а Алмашане и остале за паоре и нижу класу. Желећи да своју вредност, оданост и љубав према свом крају и цркви докажу новосадској господи, онима који су у то време већ увелико саградили нову Саборну, Николајевску, Успенску и Јовановску цркву, Алмашани су одлучили да саграде највећу цркву у граду.

Нова црква грађена је око старе у којој се и даље богослужило, све док послови око изградње нове цркве нису завршени. Тек тада је стари храм срушен, материјал изнет, после чега је нова Алмашка црква освећена 1797. године.

Ова црква која стоји и данас, је била оштећена у бомбардовању 1849. године, па је кров торња у обнови добио необичан облик и јединствен облик.

Фото: Градксе инфо

Ову цркву би обавезно требали посетити, ако до сада нисте, јер представља право културно благо.

Алмашка улица је и тада водила до Аламшке цркве, а око цркве је било гробље, као и око свих осталих цркава у граду.

Као и већина улица овог краја, и Алмашка помало кривуда. Главни разлог за кривудаве улице овог краја је тај што су оне настајале на обалама дунавских рукаваца, па како је рукавац вијугао, тако су и улице формиране.
Фото: Градске инфо

Некада је цела улица била калдрмисана, али се и поред тога дизала велика прашина током сушних времена, а после кише и зими гацало по блату.

Послератни градски урбанисти планирали су да читав крај, па и Алмашку улицу, модернизују новоградњом и високоградњом. Међутим, од тога се одустало када су отворена нова градилишта на Новом насељу и када је град почео да се развија у том правцу.
Фото: Градске инфо

Због тога је Алмашка улица сачувана у готово неизмењеном облику до данашњих дана. Када пролазите овом улицом током летњих месеци можете да се сакријете под „дебелу хладовину“ бујних крошњи дрвећа, од којих је свакако највећа крошња она испред храма.

Фото: Градске инфо

Уосталом, искористите лепо време, изађите и прошетајте овом улицом, али и осталим улицама овог краја и закорачите у својеврстан времеплов, када је Нови Сад још био Петроварадински шанац, а куће украшаване богатим и занимљивим орнаментима. Видећете да оне ништа мање не заостају за осталим улицама старог Новог Сада, иако више нису тако прометне и значајне као некада.

Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо

 

Преузмите андроид апликацију.