Почетна > Зелени град

Зелени град Нови Сад

Плоче су опет на (с)цени

Нови Сад је ове године Европска престоница културе и велики број културних дешавања одржава се током године. Културни садржај поприлично је разнолик, али наш град може да се похвали да поседује једну посебну и необичну манифестацију.
Фото: Pexels/Elviss Railijs Bitāns

У питању је берза плоча, компакт дискова, касета, која се одржава сваке друге суботе у месецу у просторијама Студентског културног центра Нови Сад, свима знаној и популарној Фабрици.

На први поглед вероватно је и самим организаторима ове манифестације идеја била да окупе музичке сладокусце, носталгичаре и колекционаре, који би на једном месту уз забаву и дружење евоцирали успомене из неких давних и срећнијих времена.

Међутим, десило се нешто неочекивано. Из недеље у недељу, број присутних посетилаца је све више растао без обзира на старост и пол.

Свако је тражио да пронађе свој мали комад среће, а изненађује чињеница да међу купцима велики број чине млади који скоро да и нису били рођени када су ове стваричице биле популарне и незамисливи део нечије свакодневице.

На берзи предњаче грамофонске плоче и оне се највише продају, па ме је занимало одакле уопште младима, а и старима жеља за овим носачима звука, када је све данас доступно на интернету и разним стреаминг платформама?

Одакле, опет, та мода да се слушају плоче? Носталгија или нешто више?
Фото: Pexels/Lopsan

Кренуо сам да тражим одговоре, аналогно, као што је и сам формат. Почео да копам по свом прашњавом подруму у потрази за неком плочом која ми може послужити као улазница за ову манифестацију.

Избор је пао на Идоле и њихов албум – Чоколада. Да вас у старту разуверим, на берзи не вреди много, пар стотина динара, толико сам и добио за њу.

Тај албум new wave етапе који је издао Југотон био је један од продаванијњих те давне 1983. године.

Ипак, Идоли ми доносе идола, човека који је купио ту моју плочу, заљубљеника у музику, филм и природу са којим сам провео угодних сат времена разговора.

Управо се вратио из Америке са једног rock and roll музичког фестивала. Препун доживљаја прича своје утиске.

„Волим Идоле, Дивљана, подсећа ме на младост! Винил, како обично називају плоче, се вратио на велика врата. У Америци постоји све већи број места, берзи, где људи могу да набаве стара издања. Редови за улазак су огромни и стварају се чак пар сати пре самог отварања. Цела музичка индустрија је доживела процват. Продаја нових плоча скочила је рапидно да се данас мери на неколико милиона примерака годишње. Винил је опет на цени, уосталом погледај документарац „Винил нација“ и све ће вам бити јасно. Тотало лудило!“

Плоче су опет на цени, схватио сам не из споменутог филма него када сам прочитао податак који су објавили британски музички критичари, да је само на острву током 2020. године продаја скочила за 30%, доносећи приход већи од 86 милиона фунти.

Плоче су опет на цени, али шта је са оним плочама које немају тржишну цену, које немају ту срећу да се заврте на грамофонској игли? По устаљеном обичају такве плоче заврше на сметлишту историје, на некој депонији или ко зна већ где.

Иако сентименталне природе, због начина конзумирања музике, сам процват грамофонских плоча заправо је веома штетан по људску природу и животну средину.

Винил (поливинилхлорид) пластика од које се праве плоче и сам метод прављења исте није еколошки прихватљив и тежак је за рециклажу. Да би се разградио у природи винилу је потребно хиљаду година, а машине за његову производњу раде на принципу парних котлова са активним коришћењем фосилних горива.

Што се дистрибуције тиче ни ту није ситуација ништа боља, јер је мастило за штампу омота обично на бази растврача и доприноси произвоњи озона.

Транспортом од фабрике до музичког конзумента у природи се оставља значајан угљенични отисак.

Обзиром да је глобалан тренд, оживљавање плоча, достигао ненормане бројке, сам утицај на животну средину делује веома неповољно и већ сада представља озбиљан проблем.
Фото: Pexels/RF studio

Сходно томе поједине издавачке куће почеле су да разматрају питање одрживости индустрије и кренуле са истраживањем алтернативних могућности како би смањиле трошкове производње и штетности по околину.

Пионири у еко музичкој индустрији који су кренули са рециклажом винила и тражењем нових технологија у производњи плоча били су британски Needs – not for profit, Ocean vinyl и холандски Green vinyl.

Needs – not for profit као добротворна издавачка кућа имала је за циљ да подстакне људе да користе музику као средство за уједињавање и промовисање одрживости унутар сцене, базирајући свој активизам на промену саме технике производње грамофонских плоча.

Green vinyl, холандска компанија отишла је корак даље у промени начина на који издавачке куће производе своје плоче. Они су патентирали сопствену технологију која укључује бризгање уместо парног пресовања и нулту употребу поливинилхлорид-а као канцерогеног елемента.

Када је рециклажа у питању, Ocean vinyl је успео да произведе сто грамофонских плоча направљених у потпуности од рециклиране пластике сакупљене на плажама дуж океана на југу Велике Британије.

Ипак и поред свих ових пионирских иновација тешко је стати на црту плочама од винила. Квалитет звука на свим овим експерименталним плочама није био за поређење са винилом, али је послужио као показатељ у ком правцу се може кретати музичка индустрија у будућности.

Поставља се онда реторичко питање ако су аналогни носачи звука штетни по природу, да ли је ипак боље слушати музику на интернету преко streaming-а?!

Веровали или не, претпоставка да са дигиталним носачима звука нема загађења животње средине никако није тачна и пада у воду ако се узме у обзир да се тај музички садржај мора негде сместити, сервери се морају хладити, уређаји преко којих слушамо троше енергију, а тиме се прави угљенични отисак.

Научници тврде да ако албум преслушате само једном, вероватно је боље да то преузмете и избегавате сву пластику, али ако стримујете албум 27 пута направићете угљенични отисак већи него да сте управо купили плочу од винила.

Да на крају ипак резимирамо, људе не треба обесхрабрити да купују плоче, нити их спречавати да стримују музику.

Треба их само усмеравати да буду одговорни према изборима које праве. Музика јесте важан део нашег живота и нашег менталног здравља, али нам је природа ипак много важнија.

Mirisno drvo u Novom Sadu uskoro pod zaštitom

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке