Нови Сад, негде преко моста. Субота, подне. Децу сам послала код маме. Муж је на путу и то значи само једно. Цео дан имам само за себе. Размишљам да ли прво Биг или Променада, касније свакако фризерка, бар која страница оне започете књиге, а увече са Маром на коктелчиће, баш дуго нисмо. Смеши ми се … Настави са читањем Градска кева: Ранојесењи позив на кафу