Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Да ли знате одакле долази израз „пасјa врућинa“?

Да ли знате зашто се велика врућина каже да је „псећа“?
Фото: Pixabay/cocoparisienne

Велика жега, обично крајем јула или почетком августа, кад сунце немилосрдно пече, кад се и сама природа укочи, притиснута јаром, без и најмањег дашка освежавајућег ветра, таква жега назива се код нас, па и у језицима неких других народа – пасја врућина.

Један од свакако најбољих описа пасје врућине или пасјих дана дао је Јанко Веселиновић у својој причи Град:

„Врућина и оморина… Нигде цвркута, нигде ветрића! Погдекоји сељак прође улицом, прекинуо сапињач, распучио прса, затурио капу на затиљак, па корача тешко, једва бога назива. Говеда се заобадала, па јуре улицом као бесомучна; коњи стали крај плота, у пашњаку, зној их облио, а они окренули главе један другом, па машу и репом се бране од силне муве; пси полегали под стреје, затворили очи, исплазили језике, и лено регну тек онда кад им мува на њушку падне… И живина поскапа. Гушчићи полегали по бари, кокоши се склониле у хладове, опустиле крила, па зинуле од тешка зора; а ћурке заболе кљунове у земљу, па се не мичу… И дрвета опустила лишће, и кукуруз се пресукао, и влат пшенице стоји усправно као свећа, ни да се њихне… Да бог сачува!… Све игра пред очима; и онај ваздух побледео и отежао, па те гуши као пепео; кроза њ те сунце жеже као жеравица, а бледим се небом ваља понеки жбунић: бео, сив, мрк, голубије боје…”

Обично се мисли да је таква, пасја врућина названа тако по псима. Верује се, наиме, да они тешко подносе жегу, зато што се не зноје. И у Веселиновићевом опису видимо их како су, бежећи од силне јаре, „полегли под стреје, затворили очи, исплазили језике” па лењо дашћу.

Па ипак, израз пасја врућина нема никакве везе са псима. Он је настао давно, у једној далекој земљи и цивилизацији – у древном Египту.

Овај термин је настао у старом Египту, а везује се за појаву Сиријуса, најсјајније звезде на небу и једне од наших најближих звезда (8,7 светлосних година од Земље), која је веома добро видљива са Земљине јужне хемисфере, као и из земаља нешто северније од екватора.

На египатском небу, Сиријус се појављује у јулу сваке године, а нестаје иза хоризонта тек у априлу или мају следеће године. Појава Сиријуса на овим просторима изазива велике врућине и Египћани су веровали да ова звезда додатно доприноси топлоти током лета, а пошто се Сиријус налази у сазвежђу Великог пса, такве врућине се називају псећим врућинама или псећим данима. Од старих Египћана овај термин су први преузели Римљани, а од њих и други европски народи.

Преузмите андроид апликацију.