Вишеградска група или В4 представља савез централноевропских земаља Мађарске, Чешке, Словачке и Пољске. Група је настала на самиту шефова држава или влада у Вишеграду, у Мађарској, 15. фебруара 1991. године, али корени овог савеза су много дубљи и сежу далеко у прошлост.
Владислав Локјетек је 1314. године ујединио различите делове Пољске, а 1320. године се крунисао за пољског краља. Ратовао је на два фронта, против Немачког витешког реда (тевтонаца) и против чешког краља Јована Луксембуршког, који је такође полагао право на пољски трон и са којим се пољски владар сукобљавао око Шлезије. Владислав Локјетек је потражио помоћ свог зета, угарског краља Карла Роберта, коме је претходно за жену дао своју ћерку Јелисавету.
Уистину, Карло Роберт јесте наступао у интересу свог савезника и таста, а у Нађсомбату (данашња Трнава) дошло је 1327. године до састанка Јована Луксембуршког са угарским краљем. Одмах након тога, чешки краљ је кренуо на Краков против Владислава Локјетека, а о овој намери Карло Роберт је одмах обавестио свог таста.
Чешки владар је одустао, али је склопио савез са Немачким витешким редом, са којима је Локјетек ратовао све до 1332. године. Угарски краљ је свом пољском рођаку пружао војну помоћ.
Владислав Локјетек је умро 1333. године, наследио га је син Казимир Велики и стекли су се коначно услови да дође до измирења сукобљених страна. Јовану Луксембуршком помирење је одговарало јер имао амбиције ка немачком трону, а већ је у Нађсомбату са Карлом Робертом договорио заједнички валутни систем.
До сусрета Карла Роберта, Казимира Великог и Јована Луксембуршког дошло је у Вишеграду крајем октобра и почетком новембра 1335. године. Договорена је заједничка војна сарадња против немачког цара и аустријског војводе. Јован Луксембуршки се одрекао права на пољски трон, а Казимир Велики Шлезије. Померанија је остала у поседу тевтонског реда. Донете су и мере у циљу да се избегне царина у Бечу, те су градови Будим и Брно добили право складиштења робе. Кошице су, пак, постале угарски центар трговине између Пољске и Русије.
Јован Туроци, угарски хроничар, записао је о сусрету у Вишеграду да су се владари тамо сусрели и склопили вечни мир.
Писао је и како је организована велика гозба, те да су владари појели много хране и пили вино. Карло Роберт је чешком краљу поклонио много вредних дарова, попут сребрних пехара, бисерних шкољки, али и једну чудесну таблу за шах.
Од 1336-1339. године било је више заједничких војних акција против немачких непријатеља и тиме су одредбе споразума у Вишеграду биле и конкретизоване.
Јован Луксембуршки је заузео 1336. године северне делове Аустрије, Карло Роберт пак Међумурје и сломио своје противнике породицу Кесеги. Пољско-угарски споразум је ојачан 1339. године одредбом да ако неки владар умре без мушког наследника онај други ће га наследити на трону. Као последица заједничког валутног система Чешке и Угарске, те економског дела споразума трију земаља, започет је велики економски успон Средње Европе током XIV века. Златна форинта постала је временом најзначајнија валута у овом делу Европе.
Много векова касније поново је овај савез ступио на европску сцену. Сарадња све четири земље на изузетно високом је нивоу у свим областима, а у великој мери оне деле и заједничке вредности. Неретко, стога, чујемо да су државе Вишеградске групе све значајнија снага унутар Европске уније и представљају важан политички чинилац на кога се мора рачунати у међународним односима.
Аутор: Борис Стојковски
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Бориса Стојковског можете прочитати овде.
Boris Stojkovski : Srpsko-turski odnosi. Istorijska perspektiva
Преузмите андроид апликацију.
