Да се разумемо, нисам неки ‘’partymaniac’’, али ми људи имамо неку чудну психологију, те нам сама помисао на то да нам је нешто забрањено буди још већу жељу да побегнемо из досадних зидова нашег дома.
Ситуација са корона вирусом се поново захуктава, постоји могућност да ћемо морати да проналазимо разне алтернативе за провођење слободног времена уколико се догоди да се затворе угоститељски објекти.
То нам отвара ново питање… Чиме ће се то Новосађани занимати ако се кафићи, биоскопи и ресторани ускоро затворе и широк асортиман могућности напрасно се сузи?
Када бисмо бирали најкоришћенију реч протекле године, сигурно би то била изолација. Друштвене промене услед новонастале ситуације неминовно се огледају у нашем понашању, ставовима па и самим навикама.
Остали смо ускраћени за загрљаје, руковање и основне ствари којима исказујемо наклоност једни према другима. Обичан “клим“ главом постао је максимум поштовања, а “лакат о лакат“ показатељ најискренијег облика пријатељства.
Били смо приморани да ручкове и вечере са блиским људима на лепим местима заменимо за “контаминиране“ достављаче брзе хране и њихово хладно “Добар дан, изволите!“ са пола метра удаљености.
То нам је у једном периоду чак било и прихватљиво јер је једини облик живота са којим смо се сусретали био управо тај достављач, или касирка у најближем маркету.
А онда… живот се поново убрзао и вратио у нормалу. На телевизору су речи попут “штаба“, “мера“ и “опреза“ заменили са “фестивалима“, “слављем“ и поновним враћањем и у живот, а таман када смо се навикли… шушка се да ћемо поново завршити у истом стању као прошле године.
Од одговорности не бежимо! Сигурно смо и сами допринели томе.
Свадбе којих у 2020. години није било, померене су за наредну, и заједно са онима планираним за ову годину направиле праву свечарску атмосферу, те у нашем граду није постојао ни један ресторан без тотално попуњених викенда, а чак и радних дана, намењених за весеље.
Живели смо тако безбрижно неколико летњих месеци, али дошло је време да се полако вратимо у реалност и помиримо са ситуацијом да су нам ципеле, из дана у дан, све тесније.
Сећате се оне старе: “Ко зна зашто је то добро?“ Увек се нађе неко да одговори на њу: “Ја не знам“, али истина је да се из ове помало мрачне ситуације заиста може извући неколико позитивних аспеката који ће нам побољшати не само расположење, већ и квалитет живота уопштено.
Шетња дуга пет километара, колико је дугачко наше најлепше шеталиште на Кеју, увек је прави избор уколико имате друштво које ужива у спорту колико и ви, а ако сте расположени та шетња може лако да се претвори у рекреативно трчање и још један плус ка здравијем животу.
View this post on Instagram
Пријатан оброк из вашег омиљеног ресторана можете да замените пикником у Дунавском парку где вам поред спакованих сендвича и доброг друштва не треба ништа више да се сјајно проведете. То је уједно идеална прилика да разбијете мит да је новосадски да се гарнирани сендвичи једу искључиво на рођенданима.
Петроварадинска тврђава савршено је место за окупљање како заљубљених парова тако и породица са децом. Велики тенкови остали још из доба Другог светског рата данас су одлична пењала и занимација за најмлађе Новосађане.
Иако се најбоља кремпита прави у ресторану “Тераса“, можда је ово јединствена прилика да опробате своје кулинарске вештине, и да уместо на “Тераси“ домаћу кремпиту једете са најближима, овај пут пикникујући са погледом на Сахат торањ у нешто опуштенијој атмосфери.
View this post on Instagram
Такође, позитивна страна новонастале ситуације је та да смо коначно увидели да нам Фрушка гора и није тако далеко, те да нам природа нуди толико различитих могућности за уживање којих понекад нисмо ни свесни.
Наш град је од недавно у одређеним насељима поставио и шаховске столове са клупицама. Они преко дана буду оаза мира за све оне деке који побегну од својих бака и њиховог чантрања, док навече долази до смене генерација, када млади ово место користе као такозване “базе“ за дружење.
Поред тога, постоји толико различитих справа на отвореном намењених и деци и одраслима. Спортски терени налазе нам се на сваком ћошку. Дечија игралишта разбијају зеленило скоро у свим парковима око нас, а за оне који воле да се осаме увек постоји неки скривени кутак на коме се може пронаћи мир.
Понекад нам се жеља за проводом пробуди за мрвицу више, баш онда када знамо да нам је забрањен, а понекад је потребно да се осврнемо око себе и схватимо да све што нам је потребно за срећу већ имамо у неким малим стварима.
Зато Новосађани, изађите на улицу, ставите слушалице у уши, одврните своју омиљену песму и само посматрајте прелепу архитектуру нашег града. Не узимајте га здраво за готово, јер многи немају прилику да ходе истим путевима којима су шетала тако велика имена у нашој историји.
Идеје шта све можете радити и где све можете ићи навираће вам саме, а инспирација ће вам бити Нови Сад.
Даница Урдаревић
Преузмите андроид апликацију.
