Произвођачи у Србији и даље млеко продају по цени готово два пута нижој од производне, а упозоравају и да је ова намирница једна од оних које се најчешће фалсификују.
Власник велике фарме млечних крава Драгољуб Паја Милутиновић каже да је откупна цена око 30 динара, а трошкови производње близу 60 динара. Права откупна цена требало би да буде на нивоу од 56 динара. То не можемо да добијемо од купаца, рекао је и додао да откупљивачи тврде да су им залихе превелике, али, како је нагласио, Србија не производи више млека него што јој је потребно.
Како је рекао, млеко је један од најчешће фалсификованих прехрамбених производа, а технолозима успева да произведу млеко коришћењем сурогата, увозних млечних масти, сурутке у праху.
“Тако се добија јефтино млеко, које тржни центри траже не би ли акцијама привукли купце” истакао је Милутиновић. Он је објаснио како је основа тог млека из штала произвођача у Србији, али да се од њега у даљем технолошком процесу праве велике количине производа.
“Купац то не може да препозна, потребне су озбиљне анализе. Тражили смо да на паковањима пише 100 одсто кравље млеко, а прихваћено је да евентуално буде истакнуто 100 одсто млеко из Србије” навео је овај власник фарме.
После упозорења да је сектор производње млека у Србији у тешком положају због ниских откупних цена, држава је најавила да ће премије за литар млека бити подигнуте са седам на 10 динара.
Стручњаци су и раније упозоравали да се млеко, као и мед и маслиново уље, може фалсификовати на различите начине у корист индустрија. Најчешћи механизам јесте додавање воде, па такав производ не садржи декларисан проценат млечне масти.
Такав пример недавно смо имали у Србији, где је у паковању произвођача из Босне и Херцеговине пронађено млеко разблажено водом с минималним процентом масноћа. Компанија којој је тада забрањен извоз у Србију ово је оправдала кваром машине у процесу пуњења.
Сања Бугарски, председница Савеза удружења одгајивача говеда, каже да је апсолутно тачно то о чему фармери говоре. О овоме је, додаје, разговарала и с колегама и из Хрватске и других држава где се такве ствари догађају.
“Не постоји лабораторија која би могла да открије све те технолошке процесе, како то раде и шта раде. Немогуће је да вас производња млека кошта 56 динара, а да га ви после видите у трговинском рафу за 60 динара. Где су трошкови транспорта, радна снага, паковање, порез, зарада трговинских ланаца” наводи Бугарски.
“Млеко је основна животна намирница која мора бити у рафу, али индустрија на њему има минималну зараду, неисплативо им је и неинтересантно. Погледајте цене других млечних производа, то је кључно питање. Из млека узимају млечне масти и од тога праве милерам, путер и друго и ту су озбиљне зараде“сматра Сања Бугарски.
Она истиче како је једино сигурно да потрошачи купују домаће производе, јер то јесте квалитетан производ, а не нешто препаковано.
О све већем улагању у лешнике у Србији прочитајте овде.
Преузмите андроид апликацију.
