Железнички самит земаља западног Балкана који сутра у Београду организује Европска комисија са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и Секретаријатом за саобраћај је веома важан догађај, јер је у његовом фокусу модернизација железничке инфраструктуре у региону западног Балкана, изјавила је данас потпредседница Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за западни Балкан Љиљана Павлова.
„Драго нам је најпре што на скуп долазе министри саобраћаја из региона, јер је веома важно да они буду чврсто укључени у тај процес.
Министри ће потписати изјаве о спремности да развијају железнички транспорт као циљ од највишег приоритета“, рекла је Павлова у интервјуу за Танјуг.
Додала је да ће током самита бити потписан меморандум између директора железничких компанија у коме ће бити изражена њихова спремност да сарађују на унификацији стандарда у тој области, развоју инфраструктуре и развијању регионалног тржишта железничког транспорта.
Павлова очекује да би један од резултата овог меморандума могао бити заједнички регионални развојни план различитих оператора у железничком саобраћају, како би се постигла синергија за спровођење појединих развојних пројеката.
„Такође, читав догађај и дискусије ће ићи у правцу разматрања конкретних пројеката, попут пруге Ниш-Димитровград, пруга Бар-Бродарево у Црној Гори, железничког Коридора 8 у Северној Македонији и Албанији и још неких послова у региону, попут коридора 5 у БиХ, европског железничког правца 10 на Косову. То су све важни делови различитих стратешких инфраструктурних инвестиција које ми суфинансирамо у региону“, навела је потпредседница ЕИБ-а..
„Добили смо молбу Владе Србије да помогнемо и суфинансирамо брзу пругу од Београда до Ниша. Задовољни смо што смо добили ту апликацију и што смо почели процену пројекта. Очекујемо разговоре с Владом о том пројекту и наравно очекујемо коначну одлуку Владе која треба да одреди различите техничке параметре, као што је брзина на будућој прузи“, додаје Павлова.
Навела је да би одлука Владе Србије могла да буде донета у октобру или новембру.
„Тада ћемо моћи да почнемо процену уласка у суфинансирање пројекта, који би по тренутним проценама требало да кошта 1,8 милијарди евра и уколико би то била коначна цифра, могли бисмо да учествујемо са половином средстава у финансирању пројекта“, рекла је Павлова.
Преузмите андроид апликацију.
