Смеђи шећер, било да је природан или рафинисан, има мало предности у односу на бели шећер када је у питању здравље. Оно што разликује смеђи шећер од белог је његов изглед, укус и нешто више минерала.
Лако је препознати бели шећер јер је то, наравно, бели, а смеђи шећер јер је браон, али постоји и трећа врста шећера која се зове сирови шећер, који има жуто-браон боју.
Смеђи шећер и сирови шећер се често мешају.
Али процес производње за две врсте шећера је другачији, сирови шећер се заправо не продаје потрошачима, пошто га је америчка администрација за храну и лекове прогласила неподобним за директну употребу због нечистоћа.
Када компаније означе свој производ као „сирови“ шећер или понекад „сирови шећер“, то је заправо Турбинадо шећер.
Турбинадо шећер није баш сиров јер је прошао делимичну прераду.
Разлике у производњи
Почетне фазе производње су сличне за различите врсте шећера. Након што произвођачи самељу сок од шећерне трске, сок се кува док не постане сирупаст и кристализује.
Предење кристала у центрифуги производи сирове кристале шећера, који се затим шаљу у рафинерију, према Ресурсном центру за исхрану шећера. Завршетак процеса производње незнатно варира у зависности од врсте шећера који рафинерија производи.
Да би направили смеђи шећер, произвођачи мешају кристале белог шећера са меласом, дајући боју шећера и топлији укус.
Да би се произвео бели шећер, кристали шећера пролазе кроз даљу обраду и гранулацију да би кристали постали финији, чиме се уклања природна меласа.
Разлике у укусу и употреби
Меласа у смеђем и сировом шећеру даје овим шећерима нешто другачији укус. Ово може бити предност ако више волите укус меласе. Ако волите јачи укус меласе, изаберите тамно смеђи шећер јер садржи више течног екстракта.
Преузмите андроид апликацију.
