Сваке године, 245 милиона жена и девојака од 15 и више година трпи физичко и/или сексуално насиље од стране партнера, а на ту негативну друштвену појаву није имуна ни Европа.
Европске земље покушавају да заузму став о овој појави, препознајући сурову реалност и развијајући стратегије за борбу против овог распрострањеног проблема, саопштио је Регионални информативни центар за Западну Европу.
У Италији, од јануара до новембра 2023. године, пријављено је 102 убиства жена, настављајући тренд од преко 100 годишњих убистав.
Значајно је да се 31,5 одсто жена старости од 16 до 70 година суочило са физичким или сексуалним насиљем у овој земљи.
Скоро четвртину жена насиљу су изложили мушкарци који нису партнери, укључујући познанике и странце, а физичко узнемиравање је најчешћи облик сексуалног насиља.
Као што је случај у већини земаља, партнери или бивши партнери су најчешћи починиоци озбиљних напада као што су силовање и други облици физичког насиља, наводи УН.
Напредак Белгије када је у питању сузбијање насиља према женама је приметан, увођењем закона о заустављању фемицида, чиме је постала прва земља са свеобухватним законом овог типа
Са 24 фемицида 2023. године, белгијски закон је означио прекретницу у законском признавању и борби против убистава заснованих на роду.
Белгија такође истиче „посвећеност Коалицији за акцију равноправности генерација за родно засновано насиље“, што одражава њену посвећеност овом глобалном изазову.
У Енглеској и Велсу, 6,9 одсто жена од 16 и више година суочило се са породичним злостављањем 2022. године, док је у Ирској 1 од 6 жена претрпела насиље од партнера након 15. године живота.
„Предуго, жене и девојке живе у страху од насиља у породици или родно заснованог насиља“, изјавио је премијер Ирске Лео Варадкар у марту ове године.
Ирска влада је као одговор на проблем израдила Предлог закона о агенцији за насиље у породици, сексуалном и родно заснованом насиљу (ДСГБВ) из 2023. године који има за циљ да створи ентитет задужен за координацију владиних напора да се суочи са ДСГБВ-ом
Влада Велике Британије прогласила је насиље над женама и девојчицама националном претњом, уводећи закон за борбу против насиља, као што је Закон о злостављању у породици из 2021, према извештају УН.
Упркос томе што су водеће у свету по питању родне равноправности, нордијске земље показују такозвани „нордијски парадокс“, са стопама насиља у интимним партнерствима (ИПВ) над женама које су знатно веће од просека ЕУ- 32 одсто у Данској, 30 одсто у Финској, 28 одсто у
Шведској и 22,4 одсто на Исланду, у поређењу са просеком у ЕУ од 22 одсто.
Ова нескладност наглашава критичну област социјалне политике којој је потребна пажња у регионима који су иначе познати по прогресивним родним нормама.
У Француској, посвећеност председника Емануела Макрона родној равноправности коси се забрињавајућем порастом случајева насиља у породици, са више од 244.000 пријављених жртава 2022. године, што представља повећање од 15 одсто и 95 Раст у процентима од 2017.
Жене чине 87 одсто ових жртава насиља у Француској и суочавају се са претежно физичким насиљем (66 одсто), затим вербалним или психичким (30 одсто) и сексуалним насиљем (4 одсто).
Холандија потврђује ову посвећеност решавању проблема насиља над женама кампањом „Сигурне улице““ у Холандији, која се бори против уличног узнемиравања, што проблема са којим се сусреће 80 до 85 одсто жена и девојчица у овој земљи.
Подаци о насилљу над женама у Португалу показују да је 2022. године било преко 30.000 пријава насиља у породици, са 28 смртних случајева, укључујући 24 жене и четворо деце.
Национална стратегија ове земље за једнакост и недискриминацију ЕНИНД 2018-2030, одобрена 2018. године, има за циљ да се позабави овим свеприсутним питањем, наводи УН.
Процењује се да родно засновано насиље над женама кошта земље чланице ЕУ-27 око 290 милијарди евра годишње.
Ово је око 80 процената укупних трошкова родно заснованог насиља у блоку, који износе око 366 милијарди евра годишње када се укључи насиље над мушкарцима, преноси Статиста.
Истраживачи примећују да су ови трошкови чак и на доњем крају процена, јер не узимају у обзир економски терет родно заснованог сајбер насиља, које је процењено на 49-89 милијарди евра, или трошкове родно заснованог насиља према ЛГБТQ+ особама.
Када се посматра анализа од 290 милијарди евра, највећи извор економских губитака за друштво од насиља над женама је систем кривичног правосуђа, који кошта око 20,4 милијарде евра годишње, или 67 одсто директних трошкова.
Здравствене и социјалне услуге су следећи највећи трошкови, који заједно чине око 26 процената директних трошкова од родно заснованог над женама, наводи Статиста.
Преузмите андроид апликацију.
