Прво путовање у иностранство кинеског премијера Ли Ћијанга (63) довело га је у Немачку, где ће боравити до 23. јуна.
Он је прво у Берлину гост немачког председника Франка-Валтера Штајнмајера, а пре заједничке вечере поводом немачко-кинеских међувладиних консултација, састаће се са канцеларом Олафом Шолцом.
Кинески премијер ће после Берлина посетити и Минхен где ће га дочекати премијер Баварске, Маркус Зедер.
Нови кинески премијер, који ће водити владу у Пекингу наредних пет година, није много познат у Европи.
Његов политички рад је одувек био усредсређен само на Кину, а близина кинеском приватном сектору и председнику Си Ђинпингу помогли су му да се попне на друго место у партијској хијерархији, одмах иза Сија, и у марту 2023. аутоматски постане премијер, наводи Дојче веле.
С нестрпљењем се ишчекује да се види како ће Ли обликовати односе с европским партнерима након пандемије короне, додаје немачки медиј.
У Берлину, премијера Лија очекује много посла.
Кина и Немачка су утицајне нације, рекао је он почетком јуна у Пекингу, током посете Ларса Клингбајла, председавајућег СПД.
„Обе земље су посвећене узајамној кооперацији. Стратешки, морамо остати непоколебљиви, интензивирати разговоре о конструктивној сарадњи и на тај начин послати сигнал свету о већој стабилности и предвидљивости“, рекао је Ли.
Према кинеском резону то значи да би Немачка требало да самостално брани своје интересе када је у питању светска и економска политика, а не да слепо следи САД.
„Између Вашингтона и Пекинга постоји жестоко ривалство и надметање за будућу превласт. САД стављају велики број кинеских компанија на црну листу и стално уводе економске санкције, посебно у високотехнолошким секторима. Према тумачењу службеног Пекинга, ове мере су усмерене против слободне трговине и глобализације“, наводи се у тексту Дојче велеа.
Такође, истиче се и да Пекинг добро зна да је владајућа коалиција у Берлину у сукобу око питања односа с Кином.
На одавно најављену стратегију немачке владе за Кину се још чека.
Све што се зна је да политика Берлину тренутно промовише „спољну политику засновану на вредностима“ која, заједно са западном заједницом вредности, можда „изолује или чак искључује комунистичку Кину“.
ЕУ такође види Кину као „партнера, системског ривала и конкурента“, наводи се у тексту.
Азијско-пацифички одбор немачке привреде (АПА) сматра ово „тројство“ (партнер, системски ривал и конкурент) у принципу исправним, али позива на „одговарајућу равнотежу између три димензије у креирању политике“ и упозорава да „немачка влада мора пазити на ризике и последице које би могла имати политика претеране конфронтације према Кини. Она исто тако мора водити рачуна и о сложеним и дугорочним ризицима, који произлазе из глобалних амбиција Кине.“
Привреда очекује „одговорну коегзистенцију конкурентских, али истовремено и међусобно зависних система“ и „одговоран развој глобалног мултилатералног поретка“.
Европа је још релативно отворенија за Кину од других земаља, посебно од САД, каже Агата Крац, директорка њујоршког истраживачког центра Рходиум Гроуп у подцасту Мерицс.
„Политички ризик од погоршања односа ЕУ и Кине је стваран, посебно у контексту рата у Украјини. Ако се покаже да Кина оружјем снабдева Русију, то би била велика прекретница у односима ЕУ и Кине, који ионако више не почивају на добрим основама“, рекла је Крац.
Преузмите андроид апликацију.
