Шефица мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Босни и Херцеговини Алина Јанку изјавила је да се у тој земљи смањује стопа економског раста, али и да се смањује стопа инфлације.
Она је додала да је стопа инфлације и даље “неугодно висока“, односно 14 одсто, као и да је процена ММФ-а да ће овогодишњи економски раст износити два одсто, што је оцењено као врло ниско за државу као што је Босна и Херцеговина, и да ће овогодишња стопа инфлације у просеку износити шест посто.
Јанку је као највећим ризицима за Босну и Херцеговину навела нагло успоравање економских активности у Европи, раст политичких тензија у земљи и реализацију финансијских ризика, а као кључно је оцењено сузбијање инфлације.
“С обзиром на расположиве инструменте, фискално средство је главно средство у борби против инфлације. Тражимо мање експанзивну фискалну политику, а то се може постићи смањењем текуће потрошње“, рекла је.
Указала је да велика разлика између каматних стопа у Босни и Херцеговини и еврозони, односно да су стопе у Босни и Херцеговини расле за 75 базних поена односно 0,75 одсто, док су у евро зони расле за 400 базних поена односно четири одсто.
Јанку је позвала на мере за финансијску стабилност, и образложила шта би требало да подразумевају фискалне, финансијске и остале реформе.
Од фисканлних реформа, потребно је ограничити текућу потрошњу, извршење прегледа запослености у јавном сектору, боље усмерити социјална давања, подстакнути јавне инвестиције којима би се подстакао раст приватног сектора и повећати транспарентност јавног сектора, рекла је шефица мисије ММФ-а.
Када је реч о финансијским реформама, она је оценила да је кључно успоставити фонд за финансијску стабилност којим би се помогло реструктурирању банака и који био био подршка ликвидности у ванредним околностима.
Говорила је и о потенцијално новом задужењу Босне и Херцеговине код ММФ-а, нагласивши да не постоји званични захтев за ново задужење, али да су власти показале интерес за ту могућност.
„У Федерацији Босне и Херцеговине постоји умерена потреба за финансирањем и у том смислу може приуштити нешто више простора, док Република Српска има веће потребе за финансирањем. Током разговора у РС-у смо стекли дојам да су врло самоуверени да ће моћи изнети те потребе, комбинацијом домаћег и спољног задуживања“, рекла је.
Italija želi da blokira irski zakon o zdravstvenim rizicima od vina
Преузмите андроид апликацију.
