Вест да је против бившег америчког председника Доналда Трампа подигнута оптужница потресла је америчку друштвену и политичку стварност.
Судећи по досадашњим реакцијама, она има потенцијал да представља један од најзначајнијих догађаја у модерној америчкој историји и може имати огроман утицај на политичку сцену у Сједињеним Државама у наредном периоду. С тим у вези, у овом тексту ћемо се осврнути на неке од кључних тачака овог случаја и анализирати како ће он утицати на различите аспекте америчке политике.
Алвин Браг и његова оптужница
Тужилац Алвин Браг долази из Менхетна, округа у Њујорку који је познат по тврдом либералном језгру и високом нивоу политичке ангажованости против Трампа током његог мандата. Овај округ је познат и по бројним судским процесима који се баве финансијским малверзацијама и другим облицима корупције. Он има дугу историју која сеже у време Прохибиције, када је био познат по бројним криминалним активностима. Данас се ту налази Волстрит.
Изабран као кандидат демократа на изборима у новембру 2021. године у кампањи се фокусирао на реформу правосудног система и смањење броја затворских казни. Његова победа над страначком колегиницом Дајаном Фојлер је изазвала изненађење у политичким круговима, будући да је Фојлер имала подршку политичке елите Њујорка. Са друге стране, Браг је иза себе имао талас победа прогресивних кандидата као и подршку два јака комитета за политичко деловање „Color Of Change PAC“ и „Real Justice PAC„. Током саме кампање, Браг је често истицао да ће подићи оптужницу против Трампа критикујући свог претходника што то није учинио. Управо у томе републканци виде најбољи доказ тврдње да је читава оптужница политички маневар. Трампове присталце тврде да је окружни тужилац само марионета у рукама Џорџа Сороша. Потпору овој тврдњи проналазе у ауторском тексту који је овај америчко – мађарски бизнисмен написао за Волстрит Журнал у августу 2022. године у којем је образложио разлоге због којих подржава прогресивну агенду реформи правосуђа. Они такође указују и на податак да је барем један од поменутих комитета који су подржали Брага примио донације од Фонда за отворено друштво. Браг је неколко пута јавно рекао да никада није срео Сороша те да није знао за донације док их није видео на извештају о финансирању кампање.
Када причамо о самој оптужници, она се састоји од 34 тачке које заправо представљају један прекршај поновљен 34 пута а односи се на исплату новца порно глумици Сторми Даниелс како не би говорила о наводној афери коју је имала са Трампом 2006. године. У питању је прекршај за који је истекао рок застарелости међутим тужилац Браг тврди да је он заправо био део плана да се почини озбиљније кривчно дело преваре у финансирању кампање 2016. године те да због тога застарелост не важи. Тешко је нешто више рећи о правној перспективи оптужнице обзиром на оскудност доступних информација, али је битно напоменути да се тужилаштво узда и у сведочење Трамповог бившег адвоката Мајкла Коеан чији кредибилитет веома упитан јер је претходно већ осуђиван за лажно сведочење. Оно што је приметно је одсуство правних стручњака у америчком јавном простору који су задовољни оним што су до сада могли да чују. Чак, велики број демократа и правних аналитичара у либералним медијима је изнео своје разочарење слабим правним основом оптужнице. Такође, тужилац Браг тражио је од суда да спречи Конгрес да њега или било кога ко има везе са случајем позове да сведочи пред њим, што не може бити сигнал да влада ситуацијом.
Браг се налази под великим притиском због овог судског процеса а поред тога што ће помоно бити праћен од стране медија и јавности случај ће анализирати и његове колеге из других савезних држава. У зависности од исхода оптужнице, своје следеће кораке могли би предузети тужиоци који истражују наводни Трампов покушај да утиче на бројање гласова у Џорџији али и они који истражују случај са поверљивим државним документима која су заплењена на његовом имању на Флориди.
Републиканска номинација
Једно од главних питања које се намеће у вези са овом оптужницом јесте њен утицај на Трампову кандидатуру 2024. године. Он је одавно у кампањи, први је међу републиканцима почео трку за страначку номинацију на председничким изборима, а оптужница против њега само ће додатно утицати на динамику предизборне кампање.
Поред Трампа, до сада су се као потенцијални кандидати помињали сенатор Том Котон из Арканзаса и бивши потпредседник Мајк Пенс док су сенатори Ники Хејли и Тим Скот из Јужне Каролине већ кренули у прикупљање новца за своје кампање.
Сенатор Тед Круз из Тексаса такође се често спомињао као потенцијални кандидат на изборима 2024. Круз се истакао као конзервативни политичар с јаким ставовима, а познат је и по својим наступима на друштвеним мрежама и у медијима. Иако је већ био кандидат на председничким изборима 2016. године и има значајну подршку у конзервативним круговима његове реакције по питању оптужнице говоре нам да он своју базу гласача усмерава ка Трампу, можда у нади да ће овај то имати у виду када буде бирао партнера за трку у новембру следеће године.
Највећу претњу унутар саме странке Трампу представља гувернер Флориде Рон ДеСантис. Он је стекао велику популарност одбијањем да уведе строге рестрикције током пандемије КОВИД-19, а његова одлучност и чврст став донели су му подршку међу републиканцима. До јануара ове године све више анкета међу њима је указивало на то да се Трампова предност испред ДеСантиса готово истопила те да је млађи колега у неким савезним државама чак прешао у вођство. Оптужница је то променила из темеља. Рејтинг бившег председника се тренутно креће на око 40% међу регистрованим републиканцима, са тенденцијом раста. Нова истраживања показују да Трамп чак и на Флориди има готово двоцифрену предност. У овом моменту се ипак чини да ће ДеСантис своју номинацију за републиканског кандидата морати да потражи на неким наредним председичким изборима.
Поред саме номинције, интересантно је видети и какав ће оптужница имати утицај на његову могућност да прикупи новац за своју кампању. Трамп је познат по успешном прикупљању донација од својих присталица, а за сада је овај догађај то још једном потврдио. Иако су неки аналитичари упозоравали да би неизвесности око оптужнице могле отежати његовој кампања да допре до донатора те да би они могли бити суздржани у давању новца бившем председнику, његове присталице су на то одговориле сакупивши седам милиона долара у првих неколико дана по читању оптужнице. Ово можемо протумачити као потврду тога да су спремни за борбу.
За децембар је заказано ново саслушање којем ће Трамп морати лично да присуствује. Пар недеља касније одржавају се први прелиминарни избори у Републиканској странци. Сасвим је сигурно да ће овај случај наставити да буде фокус америчких медија у наредном периоду што Трампу доноси оно што највише воли, говорницу за константно обраћање својим присталицама. Још једна ствар која Трампу иде на руку је и сам систем избора унутар Републиканске странке. Неке процене говоре да у случају великог број противкандидата он и са 35% освојених делегата може до номинације.
Када се сагледа све наведено тешко је одолети утиску да су демократе оптужницом Трампу сервирале републиканску номинацију на тацни. Време ће показати да ли је то и био план и како ће се то одразити на саму председничку трку.
Председнички избори 2024.
У случају добијања републиканске номинације Трампов стил кампање ће вероватно остати непромењен – и даље ће играти улогу аутсајдера. Покушаће да искористити оптужницу како би се поново представио као жртва завере и тиме привукао неопредељене гласаче, оне који не припадају великим странкама. Слично као и у кампањи 2016. године када је Трамп искористио позицију аутсајдера као тактику којом се представио као борац против политичке елите. Код његових присталица, оптужница је потврда да је био у праву. С обзиром на то да је Трамп већ неколико пута био на ивици пораза, али се увек успешно вратио, ово би могло бити и његово најјаче оружје на председничким изборима.
„Демократе желе да ме спрече да се кандидујем јер се плаше да ће изгубити. Али ја ћу се кандидовати, без обзира на све.“ – изјава коју је Трамп дао у разговору са новинаром Такером Карлсоном пре неколико дана можда најбоље и осликава правац деловања који се од њега може очекивати. Он ће наставити са својом реториком о јаком лидерству истовремено критикујући своје противнике уз константно понављање да је његова база, коју чине људи који се осећају запостављеним од стране естаблишмента, и даље снажно уз њега.
Насупрот њему наћи ће се кандидат Демократске странке. Нека од имена која се спомињу као потенцијални противкандидати актуелном председнику на унутарстраначким изборима су сенатори Кори Букер, Берни Сандерс и Елизабет Ворен, као и гувернер Њујорка Ендру Куомо и бивши градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг. Практично иста имена као и 2020. године.
Претходна кампања нам је показала да ниједан од ових потенцијалних противкандидата нема снаге да прикупи значајнију подршку међу демократама. Када томе додамо и податак да потпредседница Камала Харис има толико низак рејтинг да се питање њеног кандидовања ни не поставља, долазимо до закључка да не постоји озбиљан изазивач у Демократској странци.
Звучи невероватно али како сада ствари стоје, Демократска странка ће на изборима кандидовати 82 године старог Џозефа Бајдена. Чини се да ће демокате у таквој ситуацији око избора морати да створе атмосферу референдума за или против Трампа. Зли језици би рекли да ће у том случају читава њихова кампања бити фокусирана на дискредитовање Трампа док би на садашњем председнику било само да доживи дан избора. Оно где би могло доћи до премена у односу на 2020. је место потпредседничког кандидата на којем неки виде гувернера Калифорније Гевина Њусома као освежење које би могло донети превагу Бајденовој кампањи.
Тачка без повратка?
Оптужница против бившег председника Доналда Трампа још једном показује колико је он својим ступањем на сцену уздрмао политичку климу САД-а. Свакако, у питању је кључни догађај у историји Америке, који ће се памтити деценијама. Оптужница, на овај или онај начин, представљаће прекретницу у политичкој каријери бившег председника, а уједно и у америчкој политици у целини.
Овај догађај је до краја истерао на видело чињеницу да је Америка дубоко политички подељена земља. Са једне стране су они који верују да је Трамп отров у политичком систему и да чак и ако није крив за овај конкретан случај за нешто друго сигурно јесте. Са друге стране су они који га бране и сматрају да је ово још један покушај демократа да дискредитују његову политику. Као пример наводе својевремене оптужбе да је Трамп током кампање 2016. био у дослуху са Русијом а које не само што су након истраге доказане као лажне већ је један од водећих истражитеља ФБИ на том случају, Чарлс Мекгонигал, ухапшен због, ироније ли, наводног примања мита од руског олигарха Олега Дарипаске.
У дану читања оптужнице, свет је обишла фотографија Доналда Трампа који седи на оптуженичкој клупи. За демократе она представља симбол његове кривице, као модерна верзија слике Никсона која открива све лоше о једном председнику и која је постала симбол корупције у америчкој политици. За њих сцена Трампа испред судије ће постати симбол његовог неуспеха и потврда штете коју је нанео Америци.
За републиканце међутим, слика 45. председника који седи окружен адвокатима одбране може бити као представа за Абрахама Линколна у позоришту Форд, која је представљала кулминацију политичког сукоба у САД-у у 19. веку. На сличан начин, они Трампов случај виде као ескалацију политичког сукоба у САД-у овом веку. Као што је убиство Линколна покренуло низ политичких промена и реформи, тако ће и коначни исход Трамповог случаја вероватно имати дубок утицај на америчку политику у будућности.
Као таква, оптужница против Доналда Трампа је тачка без повратка у америчкој политици. Она ће имати дуготрајне последице у годинама које долазе а могуће је да ће довести и до значајних реформи у америчком правосуђу и политичком систему. Ова оптужница такође представља и велики изазов по владавину права и демократске вредности у САД-у. Док демократе тврде да се њоме јасно шаље порука да ниједан политичар не може бити изнад закона, републиканци упозоравају је да ће овај случај отворити пандорину кутију јер даје оправдање сваком мало амбициознијем тужиоцу да крене у прогон политичких неистомишљеника без обзира на којој се изабраној функцији налазили.
Како ће се ова ситуација даље развијати и које ће конкретне далекосежне посљедице имати за америчку политику, остаје да се види. Једно је сигурно – овај догађај ће оставити дубок траг у историји земље и бити извор даљих расправа, анализа али и подела догледној будућности.
Аутор: Марко Мишкељин, сарадник Центра за друштвену стабилност
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Ognjen Karanović: Zelenski u pohodu na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu (I deo)
Преузмите андроид апликацију.
