Цене житарица су сада у паду, док су у 2021. биле на рекордном нивоу. До почетка пролећне сетве кукуруза, сунцокрета, соје, остало је мање од месец дана. Стручњаци Пољопривредног факултета у Београду процењују да ће производња тих култура у овој сезони бити скупља за шест до 30 одсто.
Како се наводи, без трошкова закупа земљишта, банкарских кредита, радне снаге, осигурања и амортизације. Као и трошкова машинских услуга, по хектару кукуруза пољопривредници ће уложити 738 евра.
За соју 665, а за шећерну репу чак 1.365 евра. Истраживање показује да се цене закупа ораница у Србији крећу у распону од 500 до 1.000 евра по хектару. Док су машинске услуге (изнајмљивање механизације) поскупеле за око 25 одсто.
Због високих цена вештачког ђубриво и горива, и прошлогодишња јесења сетва кукуруза била је за 50 одсто скупља у односу на 2021. Сунцокрета за 30 процената. Трошкови за ратаре били су рекордни.
Међутим, сезону су обележиле високе цене жита и уљарица на домаћем и светском тржишту. Што је подстакло пољопривреднике да саде иако је репроматеријал скуп.
Ситуација се у међувремену променила јер су већ неколико месеци цене житарица у фази стагнације и пада. Предвиђају ли се изненађења када је реч о заступљености култура на њивама? Подсетимо, ове јесени пшеница је засејана на знатно већим површинама, што значи да ће неких култура бити мање.
– С обзиром на подстицаје које држава даје очекујем да ће бити повећање површина код сунцокрета и шећерне репе. Као што је било знатно повећање уљане репице у односу на прошлу годину, око 67 одсто. Била је добра цена и добро се продавала – рекао је за „Политику” професор Зоран Рајић, с Пољопривредног факултету у Београду.
Пошто цена кукуруза пада треба очекивати и да ће ратари бити мање заинтересовани за ту културу, а посебно што су се последњих неколико година опекли због лоших климатских услова. Произвођачи ће свакако после жетве и бербе поново подвући црту јер ће се тада знати која је зарада.
Преузмите андроид апликацију.