На то се често гледа као на знак марљивости.
У већини земаља спавање на послу није само срамотно, већ вас може коштати посла. Али у Јапану је спавање у канцеларији уобичајено, чак и друштвено прихваћено.
У ствари, на то се често гледа као на знак марљивости, у стилу „особа је толико посвећена свом послу да је радила до изнемоглости“.
Једна студија показује да просечан Јапанац спава само 6 сати и 35 минута сваке ноћи због чега већина заспи током путовања, на послу, у парковима, кафићима, књижарама, тржним центрима, односно на било ком јавном месту.
Нико не познаје инемури боље од др Бригитте Стегер, научнице са Универзитета у Кембриџу, која проучава јапанску културу.
„Први пут сам се сусрела са овим интригантним ставовима о спавању током свог првог боравка у Јапану касних 1980-их“, написала је у чланку на Би-Би-Сију.
У овом периоду послератног економског процвата нација је стекла репутацију вредне нације која нема времена за спавање. Људи су радили дуго, а затим дремали током озлоглашеног дугог путовања до куће. Ученици су остајали будни до касно у ноћ, а затим су дремали током наставе следећег јутра.
Занимљиво је да постоје и одређена правила за инемури. Тако, ако сте нови у компанији и морате показати колико сте активно укључени, не можете спавати. Али ако имате 40 или 50 година и дуго сте на том радном месту, можете спавати. Што сте више на друштвеној лествици, више можете да спавате.
Постоји неколико блиских рођака инемури културе који се могу наћи и у другим земљама, као што је шпанска сиеста, кратка дремка у раним поподневним сатима, често након подневног оброка и италијански рипосо, продужена пауза за ручак која траје 2-3 сата омогућавајући људима да дремну.
Последњих година, пракса дремања на послу добила је подршку бројних послодаваца широм света. Међу њима су значајни Google, Apple, Nike, Opel, Proctor & Gamble, који обезбеђују наменске собе за спавање запослених како би кратко одморили током радног времена.
Преузмите андроид апликацију.
