Не тако давне 2006. године тадашњи градоначелници Бања Луке и Новог Сада, Драгољуб Давидовић и Маја Гојковић, склопили су Споразум о партнерској сарадњи. Иако је он предвиђао сарадњу само у одређеним областима од заједничког интереса, у годинама које су следиле прерастао је у истинско пријатељство градова и њихових грађана, и сврстао Бања Луку међу градове побратиме.
Сарадња градова побратима родила се из блиске сарадње које наша земља негује са Републиком Српском. На основама те сарадње градови су се повезали врло лако, на истом језику, и са заједничким националним, културним и историјским обележјима и традицијом.
Могло би се рећи да је та веза увек постојала, а након стављања парафа на споразум отпочет је и формални вид сарадње.
Осим редовних посета поводом обележавања Дана Града Новог Сада, Бањалучани су радо виђен гост Новог Сада бар још пар пута годишње.
Будући да је Нови Сад већи град од Бања Луке, искуства нашег града у вези са организацијом рада и функционисањем градске управе били су драгоцени за нашег побратима.
Са тим циљем је и делегација нашег града 2018. године посетила Бања Луку, на стратешком саветовању градских управа. Том приликом, тим нашег града на челу са бившим градоначелником Милошем Вучевићем, дао је корисне савете Бањалучанима.
Они су се односили на области у којима је Нови Сад посебно успешан, а то су: велики комунални и инфраструктурни пројекти и финансирање капиталних инвестиција.
Сарадња градова побратима обухвата и активности на унапређењу привредног амбијента. Узајамним посетама и учешћима на међународним сајмовима, градови су се умрежили са циљем ширења тржишта.
Поред плодоносне привредне сарадње коју остварују Република Србија и Република Српска, кроз сарадњу градова побратима непосредну сарадњу остварили су и привредници из градова побратима.
Тако су на нивоу најближем грађанима створене присне пријатељске и економске везе.
Градови су се повезали и у области образовања, кроз сарадњу новосадског и бањалучког универзитета, који у свом саставу има 17 факултета. Тиме су могућности за образовање младих и стицање искуства добиле шири, регионални контекст.
Будући да је ово година у којој је наш град Европска престоница културе, сарадња је успостављена и у области културе. Узајамним учешћима на културним манифестацијама, размењена су искуства и у овој области.
Искуства која је Нови Сад стекао у процесу кандидовања за ову престижну титулу, пренета су и Бањалучанима.
Са искреном жељом се надамо да ће још један српски град бити носилац ове титуле, нарочито имајући у виду чињеницу да је Бања Лука ушла у финале овог такмичења за 2024. годину.
Још једна културна манифестација која окупља грађане и делегације оба града, а која се одржава сваке године у Новом Саду, јесте манифестација „Дани Српске у Србији“.
Како је Нови Сад један од градова који је широког срца примио наш народ, који је овде из тешке муке долазио из Републике Српске и Босне и Херцеговине током деведесетих година прошлог века, логично је што је баш Нови Сад домаћин ове манифестације.
Поред тога, велики број припадника нашег народа из Републике Српске и из Бања Луке, дошао је у Нови Сад ради студирања или запослења. Заљубивши се у Нови Сад, овде су и остали.
Везе Новосађана и Бањалучана постале су тако више од пријатељских, готово су породичне. Интересантно је поменути да и Новосађани радо посећују Бања Луку.
Очарани њеном лепотом и гостопримством домаћина, скоро неприметно допустили су да овај град заузме посебно место у њиховим срцима.
Чак су и љубитељи фудбала из нашег града, навијачи ФК Војводина успоставили братску сарадњу са навијачима бањалучког ФК Борца.
Неретко на северној трибини новосадског „Карађорђа“ може се видети транспарент са натписом нашег града побратима.
Бања Лука
Бања Лука се у изворима први пут помиње под тим називом 1494. године у повељи угарског краља Владислава II Јагеловића. У XVI веку постаје седиште Босанког пашалука, а свој процват доживљава од 1929. године када постаје центар Врбаске бановине на челу са баном Светиславом Тисом Милосављевићем.
Данас, Бања Лука представља највећи град Републике Српске, и њен привредни, административни и универзитетски центар. Према подацима са последњег пописа из 2013. године, има око 180.000 становника.
Свој назив добила је од сложенице двеју речи: старог придева „бањ“ (банов), који је у том облику престао да се употребљава у српском језику, и именице „лука“ (равница). Буквално значење ове сложенице је „Банова равница“.
Године 1969. Бања Лука је била погођена разорним земљотресом, који јој је нанео велику материјалну штету и људске губитке, и оставио дубок траг на привреду овог града. Међутим, град се упркос свему обновио и развио.
Као симбол ове природне катастрофе која је задесила наш град побратим, на Тргу Крајине се и данас налази сат, који је престао да ради у моменту земљотреса, тог 27. октобра 1969. године у 9.11 часова.
Кроз Бања Луку протиче хладна река Врбас, уз коју се налази симбол града – Тврђава Кастел. Историјски извори сведоче да је градња овог утврђења отпочета у XV веку, за време турске окупације.
Данас она представља споменик I категорије, унутар чијих зидина се налази летња позорница, игралиште за децу, ресторан и галерија.
Испред зидина ове тврђаве налази се Сафакидин гроб, који по легенди представља споменик посвећен бањалучкој вечној љубави.
Попут Петроварадинске тврђаве, и бањалучка тврђава је лети место одржавања музичких фестивала.
Најпознатија улица у центру Бања Луке је Господска улица (Улица Веселина Маслеше), дуж које се налазе бројне радње и ресторани.
У центру се налазе и најзначајније грађевине и институције овог града. Ту свакако треба поменути импозантне зграде Банске палате и Банског двора, које данас представљају седишта градске администрације, односно културни центар и седиште председника Републике Српске.
Такође, по значају и лепоти издвајају се и Народно позориште, Музеј Републике Српске и Музеј савремене уметности Републике Српске, који је смештен у прелепој згради старе аустроугарске железничке станице.
Испред овог музеја налази се Споменик Дванаест беба, у знак сећања на несрећне жртве рата у Босни и Херцеговини, које су страдале 1992. године.
Недалеко одатле налази се и најпознатија саборна црква „Христа Спаситеља“, која представља једну од најлепших православних цркава у региону. На месту ове цркве до Другог светског рата била је саборна црква „Свете Тројице“, која је тада срушена.
Бања Лука поседује велики број паркова и зелених површина, због чега је сврстана у породицу зелених градова. У околини града налази се већи број термалних извора, попут Српских топлица, Слатине и Лакташа, чија су лековита својства коришћена још у античко доба.
Ипак, ни све материјалне ствари и чувене грађевине по којима је Бања Лука позната, ни неспорне природне лепоте које је красе, нису прва асоцијација на наш град побратим. Свако ко је макар једном посетио Бања Луку, сложиће се да су најпрепознатљивији и најбољи симболи овог града управо њени грађани, и њихово несвакидашње гостопримство и надалеко позната срдачност која Бања Луку чини оним што јесте.
Упознајмо градове побратиме Новог Сада – Град Источно Сарајево
Преузмите андроид апликацију.