Вицегувернерка Драгана Станић, говорећи о индијској забрани Мастеркарду, оценила је да Народне банке Србије последњих година предузела бројне мере да би обезбедила независност домаћег платног система и независност финансијског система и да се зато и развија домаћа ДИНА картица.
Индија од 22. јула забрањује Мастекарду да издаје дебитне и кредитне картице због непоштовања прописа у вези чувања података, подсетила је Станић и додала да је то сигурно велики ударац за ту интернационалну картичарску компанију.
„То је и подсетник за све зашто се одговорне централне банке држава фокусирају на независност својих инфраструктура како би се обезбедили од утицаја споља на које не могу да утичу“, рекла је Станић у емисији Уранак на ТВ К1.
Наводећи да је НБС већ дужи низ година одговорно решава проблематику у тој области она је подсетила да је 2014. године на предлог НБС, законом омогућено да се страни картични системи региструју у Србији, али они никада нису показали интерес да то ураде
Она је навела да страни картични системи у Србији заузимају укупно око 80 посто тог тржишта, а да је Мастеркард код нас са нижим процентом него у Индији где је на трећини тржишта.
Станић је истакла да је компромисно решење из 2018. године када је на предлог НБС прихваћено да се створи заштитни механизам и да сваки грађанин има бар једну домаћу картицу која се обрађује у Србији.
„То је начин да не заивисимо од аутономних одлука изван земље, на које немамо утицај. Због тога смо сви добили ДИНА картицу, зато је прописана једна картица са домаћом обрадом“, рекла је она и истакла да то не мора бити ДИНА али да интернационални картични системи нису показали интересовање.
Она је навела да је циљ ДИНА картице и смањење трошкова, који посебно оптерећују мале трговце па избегавају апарате за плаћање.
Станић је навела да су трошкови ДИНА картице између 5-6 пута мањи од оних код иностраних компанија.
Истакла је да све западне богате земље имају своје националне картичне системе деценијама, прво због мањих трошкова а онда је разлог и независност финансијских система од спољних утицаја.
Станић је истакла да ретко мање земље као Србија имају своје картичне системе, и додала да трка са мултинационалним гигантима није лака.
„Они финансирају банке да се пређе на њихове картице, а клијенти банке то плате касније. ДИНА не може да даје такве врсте подстицаје, може само да понуди значајно ниже трошкове“, рекла је она.
Додала је да се ДИНА развија тако да њоме може у иностранству да се плаћа, да је све популарнија ДИНА на рате која замењује плаћање чековима, као и да је преко те домаће картице могуће и подићи кеш на НИС и Гаспром пумпама.
Истакла је да је предност интернационалних картичних система што имају више деценија развијану прихватну мрежу, али је навела да се ДИНА Дискавер картицом може плаћати у иностранстранству, да ће до краја године бити развијена и ДИНА Унион Паy бесконтактна картица за плаћање у 160 земаља.
