Постоје на десетине новинских чланака која казују о чувеној браћи, Радивоју и Милану Кашанину. Мало ко зна да је управо у Новом Саду једна од улица добила назив по старијем од два брата – Радивоју.
Ко су била славна браћа Кашанин?
Браћа Радивој и Милан Кашанин су били култне, српске личности 20. века. Академици, са енормним научним и културним достигнућима. Огроман је њихов допринос за српску академску сцену 20. века. И не само то, својим несвакидашњим и изван просечним интелигибитетом оставили су траг на највише културне и академске интитуције у Србији.
Браћа Кашанин рођени су у Белом Манастиру. Радивој 1892. године, а Милан три године касније, 1895. године. Отац, Никола Поповић, никада им није венчао мајку, па су презиме носили по мајци Анки Кашанин која је умрла од тешке болести. Након тога бригу о браћи преузела тетка Латинка Кашанин заједно са оцем.
Говорило се о њиховој тешкој материјалној ситуацији, која их никада није омела на путу да постану часни и образовани грађани.
У књизи “ С њиве до академије“ насловна фотографија је цртеж Милана Дворнића који приказује мале дечаке – браћу Кашанин, како заједно са својом тетком купе боб. Према сведочанствима о њиховим животима који су изнети у књизи, браћа су радећи на њиви и скупљајући боб, истовремено зарађивали за возну карту како би стигли до места где им је била школа.
Барањска улица у Новом Саду
Браћа Кашанин, марљива и вредна, још као деца показали су се као велики људи. У школи су се истицали, па је тадашњи професор у Белој Цркви, Сомборац Јован Славковић, утицао да се деца пребаце у новосадску гиманзију и да им се доделе стипендије. Прво је у Нови Сад отишао старији Кашанин – Радивоје, а затим и млађи Милан. И ако су у даљем школовању и науци разишли, према њиховом академском звању и људској величини нису.
Радивој Кашанин је био математичар, професор универзитета у Београду и Новом Саду, академик САНУ. Милан Кашанин је био филозоф, историчар уметности, књижевник, директор Музеја савремене уметности, Музеја кнеза Павла (садашњи Народни музеј у Београду).
Браћа су становала још од гимназијалских дана у данашњој Барањској улици у Старом делу града Новог Сада. Никола Грдинић је написао да је управо због Радивоја Кашанина тадашња Мишија улица преименована у Барањску, у част Барањи, његовом родном крају.
У Новом Саду, у изнајмљеној соби, заједно су становали браћа Кашанин, њихова тетка и отац.
Радивој Кашанин
Иако се доста више материјала проналази о другом брату Милану Кашанину, Радивој Кашанин је према Грдинићу, онај који је заслужан да се браћа спомену у Новом Саду. Радивој Кашанин је као математичар и професор, радио на тек основаном Филозофском факултету у Новом Саду, на студијској групи за математику. Био је високо образован, своје академско образовање стицао је у Бечу, Паризу, Загребу, Будимпешти и Београду – у којем је докторирао са тезом О аналитичким обилицима мултиформалних фунцкија. Сва своја знања преносио је на своје студенте у Београду и Новом Саду.
Био је у групи оснивача Математичког инситута САНУ, где је обављао посао управника, али и председника Савета. 14 његових дела чувају се у архиву САНУ.
Анегдота из живота Радивоја је да је за време Првог Српског рата мобилисан на страну аустроуграске војске јер је рођен у Белом Манастиру, али је убрзо по мобилизацији прибегао на руску страну, да би се касније лакше пријавио за добровољца српске војске. Као војник провео је 5 година свог живота.
Милан Кашанин
Милан Кашанин, много интересантнији јавности због својих убеђења и нарави. Био је талентован за друштвено-хуманистичку сферу. Свестран, бавио се књижевношћу, уметношћу, филозофијом, историјом. Школовао се баш попут брата, од Сорбоне до Београда. Студије је завршио у Паризу, а затим је докторирао на Универзитету у Београду са тезом „Бела црква Каранска, њена историја, архитектура и животопис“.
Према записима новинарке Јованке Симић о Милану Кашанину за Културни центар Нови Сад, наводи се како је Кашанин више пута био безразложно нападан. Први пут му је забрањено да заврши своје студије у Загребу јер је окарактерисан као издајник пошто је учествовао на демонстрацијама у Србији поводом убиства Франца Фердинанда.
Други пуз незаслужено је одбачен од стране комуниста и скинут са места директора данашњег Народног музеја у Београду. Комунисти су га оптужили као издајника јер је био пријатељ са Карађорђевићима. Тада се неколицина академика одрекла Милана Кашанина, међутим он своју љубав према историји и култури Србије није умањио. Чак је и на позив Крлеже да дође у Загреб, након што је изабечен из Музеја, он то одбио и остао у Београду.
Био је пријатељ са многим знаменитим личностима тога доба, издао је књигу 1927. године Српска уметност у Војводини, са наративом на српску уметност 18. века.
Матица српска издала је најшири опус дела о Милану Кашанину, са 5 књига, у којима се налази преко 1623 писма које је разменио са знаменитим домаћим и страним личностима, од Милоша Црњанског, Иве Андрића, Дучића, Крлеже, Павла Бељанског…
Књиге сведоче о његовој биографији, радном веку, интересовањима…
Како је наведено у чланку КЦНС један од можда најлепших реченица које је Кашанин изговорио о српској култури:
„Српска култура можда има почетак, али краја нема“…“да свако треба да се држи свог наслеђа, Србин српског, односно византијско-правословног“.
Оба брата Кашанин истакла су се по свом великом академском образовању, невероватном родољубљу који се огледао у научном и културном доприносу, али и по својим невероватним моралним ставовима које нису мењали ни по коју цену.
У Београду су две улице понеле назив по браћи Кашанин, свака по једном брату, а културне институције, као и многа биографска дела често пишу и сведоче о њиховим величинама.
Незапамћени Срби, академици, професори, доктори, родољуби, везивно су ткиво историје и српске нације – на један леп и достојанствен начин.
Преузмите андроид апликацију.
