Одлазак на одмор без блиске или барем познате особе многима још увек делује необично, посебно када су у питању далеке дестинације. Међутим, по укидању пандемијских мера показало се да су људи жељни путовања, па интересовање и за такозване аранжмане „за самце“, како тврде туристичке агенције, такође расте.
То потврђује и Драган Суботић, заступник Удружења туристичких агенција и туристичких радника Србије „Иницијатива ТАС“, наводећи да се за свако путовање јави барем шесторо-седморо људи са захтевима за аранжмане у оквиру којих се спајају са другим путницима без друштва, које агенције испуне уколико су у могућности.
За многе особе које желе да путују, али немају друштво, овакви аранжмани су се показали као исплативија опција, узимајући у обзир да не захтевају доплате, као што је случај када путник инсистира да буде сам у соби.
„У финансијском погледу, не постоје никакве разлике у односу на друге типове путовања, уколико се особе јаве и вољне су да се споје на одређеном путовању.“
„Данас имате групе на Facebook -у на којима путници, у суштини, пре него што се обрате агенцији траже партнера за путовање. Они се тако пријављују и ту нема никакве разлике у цени. Разлике има када они који путују желе да буду сами, односно да буду у једнокреветној соби“- објашњава Суботић.
Према његовим речима, доплата за једнокреветну собу је устаљено правило свуда у свету, иако многи наши путници нису упознати са тим.
Наиме, како путник не дели собу ни са ким, а једнокреветне собе су реткост, хотели углавном наплаћују додатно коришћење двокреветне собе. Управо због тога путовања за самце или, како их још називају, „соло путовања“ могу бити веома скупа.
Доплате за једнокреветне собе, како наводи Суботић, крећу се од 60 до 70% у односу на основну цену аранжмана.
Да у одређеним хотелима постоји доплата за једну особу која сама користи двокреветну собу потврђује и Вили Митова, генерални директор и власница ланца туристичких агенција Travel House. Међутим, она додаје да то није увек случај и да често доплата не одступа значајно од основне цене.
С друге стране, путовања на којима се самци спајају са другим путницима третирају се као основни аранжман, па ни они ни агенције које их организују немају додатне трошкове.
„Организација соло путовања у свету је, пре свега, оријентисана ка мотивацији људи који путују сами са циљем да се на одређеном путовању придруже другим људима који су у сличној ситуацији.“
„Постоје специјализовани туроператори чији је концепт пословања фокусиран на комуникацију и организацију путовања искључиво за ту циљну групу. Међутим, не и у Србији“ – каже Вили Митова.
Агенције у Србији које нуде ове аранжмане, како каже Драган Суботић, схватиле су да има много људи који немају партнера за путовања, па их из тог разлога рекламирају као „путовања за самце“.
„Дакле, то нису путовања на којима сте ви све време сами. Уколико се као самац јавите, рецимо, да путујете на Занзибар, то (у овом случају) значи да ћемо вас ми спојити да будете са неким у соби. Често су ту у питању трокреветне и четворокреветне собе. Због тога су ово, у суштини, повољна путовања“ – објашњава Драган Суботић.
Он напомиње да агенције у соби спајају углавном непознате особе. Такође, наводи да, уколико путник затражи контакт информације сапутника, агенција не може да му да те податке.
Управо због тога многи путници одлазе на поменуте Facebook групе и налазе сапутнике које упознају пре него што донесу коначну одлуку.
Какво ће искуство путника бити у том погледу, нешто је на шта агенције не могу да утичу. Суботић напомиње да је то „мач са две оштрице“, јер ће се неки људи са путовања вратити спремни да продубе новостечено пријатељство, док ће за друге тај пут бити веома негативно искуство.
Ипак, оно на шта све агенције обраћају пажњу приликом спајања путника јесте да се у соби нађу особе истог пола.
Драган Суботић наводи да се мушкарци ређе опредељују за оваква путовања, те да 90 свих путника самаца, односно самица, чине жене.
Преузмите андроид апликацију.
